prva strana dokumenti fajlovi diskusije veze ljudi o projektu latinica english
 
cirilica.org

Имена ћирилских слова

Поводом чланка „СПОРНИ НАЗИВИ СЛОВА”, Вечерње новости, 31. јануара 2004., стр. 25.

написао: Боривоје Д. Живковић Повереник Удружења за заштиту ћирилице за Шведску. „Кућа књига Девић”, Малме, Шведска, 3. 2. 2004. године.



У поднаслову „... Полемика језикословаца око предлога да свако слово добије своје име.”

А по мени (Б.Ж.) и нама („Кућа књига Девић” – „Bokhuset Dević”):

И предлог и (вероватно) полемика потпуно су непотребни – и погубни!

Српско писмо – ЋИРИЛИЦА – од првог разреда Основне школе учи се из књиге БУКВАР, а као прво учи се АЗ – БУКА. Далеке 1933. године, у седмој години живота био сам пошао у Основну школу и уз припремне вежбе за писање, зване Коса танка” и Усправна дебела” извођене на таблицама бејасмо увођени у тајне и вештине лепог писања, читања и разумевања, схватања и прихватања. У томе, као највећа радост, стиже и БУК – ВАР. Прва књига. Па и у мојој (садашњој) 77. години најдража књига. АЗ – БУКА и БУК – ВАР и данас су ми чврсти темељи, а градио их је УЧИ – ТЕ – Љ (учи те љубави). Још тада сам научио БУКВИЦУ (АЗБУКУ). И још тада сам сазнао, захваљујући УЧИ – ТЕ – Љу, да...

СВАКО СЛОВО ИМА СВОЈЕ ИМЕ:

А аз .......................... ego

Б бук (Бог) ............... deus

В Вид ........................ Vitus

Г глагоље ................. loquor

Д добро .................... bonum

Е ест ......................... est

Ж живит (од) ........... vivere (de)

С сила ....................... fortia

З земље .................... terrae

И иже ....................... sputium

И и ............................ et

J је …......................... sapere

К како (као) ............. sicut

Љ људи .................... viri

М мислите ................ cogitare

Н наш ....................... nostra

О он .......................... illud

П покој ..................... requies

Р реци ...................... dic

С слово ..................... litteram

Т тврдо ..................... fortiter

У ук ........................... sapientia

Први Творац

Бог Свезнајући

види

речи

добре

Он Јесте

жива

сила

земаљског

простора

и

зна

како

људи

мисле

наш

Оче Небески (Боже)

Свемира

реци

слово

потврдног

учења

Тумачење слова глагољице по речнику прасрпског „Језика Мајке” аутора Ружице М. Борисављевић (издање ИПА „Мирослав”, Београд)

Имена слова читана редом дају следећи смисао: Прва мисао посвећена је БОГУ. Друга мисао се односи на највећи дар, који човека уздиже изнад свих других живих бића, а то је РЕЧ. А реч је ДОБРО, она потиче од Бога и као таква мора да се поштује; она је истовремено радост, јер олакшава однос човека према човеку. Друго људско добро јесте ЗЕМЉА, од чијих плодова треба да се ЖИВИ. Но човек није на земљи само зато да живи физички, као животиња, већ у првом реду зато, да ЧОВЕЧАНСКИ МИСЛИ, а човечански мислити и добро говорити, то доноси унутрашњи мир – СПОКОЈСТВО. А човек човечан, спокојан и оплемењен лепом речју, коју прати узвишен осећај припадности једној продуховљеној заједници, такав човек држи до своје речи, која мора бити ЧВРСТА. Изнад свега тога стоји – у неку руку као круна – оно, што је формулисано с прве три речи: АЗ – БОГ – ВИД, који све то ВИДИМ, ЧУЈЕМ и ОСЕЋАМ, па – према томе – ЗНАМ; ВИД представља ВРХОВНО САЗНАЊЕ о СВЕМИРУ, у коме је ЗЕМЉА и дотле, док ЧОВЕК БУДЕ ПОШТОВАО СВОЈОМ МИШЉУ И СВОЈОМ РЕЧЈУ ЗАКОНЕ, КОЈЕ ЈЕ САМ ОН УСТАНОВИО И НАД КОЈИМА ОНА БДИЈЕ, СВЕ ЋЕ БИТИ ДОБРО. Међутим, узмакне ли се пред силама мрака, не поштујући више ни БОГА, ни РЕЧ, ни МИСАО, ни ЗЕМЉУ, која доноси ПЛОДОВЕ КРОЗ ПРЕДАН РАД – човечанство ће се духовно стрмоглавити...

Кроз прастару СРПСКУ АЗБУКУ, дакле ИЗРАЖЕНА ЈЕ ЦЕЛА ФИЛОЗОФИЈА СРПСКОГ ЧОВЕКА: његов однос према Богу, према људима, који су сви за њега били БРАЋА, његов однос према ЗЕМЉИ, МАЈЦИ ХРАНИТЕЉКИ... („Срби... Народ Најстарији”, Проф. Др Олга Луковић-Пјановић, том 2, стр. 269-270, Београд: Досије, 1990.)

Молим уважену господу чланове Одбора, који су учествовали у критикованом раду да поред свих школа које смо завршили не заборавимо и оно чему су нас родитељи и прародитељи учили и усвојили као саставни део наше људске личности. За овакво знање захваљујем својој прабаби Савки, која ме је по доласку из школе увек подсећала на потребу да учећи не губим памет - коју школе не дају. Јер по једном од највећих Срба Светом Николају Девичком (Велимировићу) ... Народ не зна много, али зна главно.”

Не мењајте народно сазнање, ако желите да будемо бољи него што смо сада.

http://home.swipnet.se/cived/810/index2.html

е-пошта: devic@ОБРИШИswipnet.se

Чланак из Вечерњих новости

Ваше мишљење о овом напису?


уз помоћ: Arhit

Ako imate problema sa citanjem ove strane, probajte vezu „Latinica”.
If you can not see text or do not understand contents on this page, try link „English”.