 Недавно је, као један од најзначајнијих подухвата издавачке куће "Кош & ко", представљено електронско издање "Речника језичких недоумица" Ивана Клајна. Уз идеју да се познавање језичких стандарда, на неки начин, наметне тенденцијама и потребама савремене културе, ово издање резултат је потребе да се омогући лакше коришћење овог језичког приручника.
"Речник језичких недоумица" представља саветник за све оне који настоје да правилно говоре и пишу уз све језичке новине које носи "дух савремености". Он прати тежње модерне језичке културе, али их и задржава у оквирима постојећих стандарда српског језика. С циљем да на прави начин одговори на тешкоће и недоумице које се јављају при свакодневном изражавању, проф. др Иван Клајн је у свом "Речнику" посветио пажњу не само правопису и изговору, већ и семантици, граматици и правилној употреби речи.
- Наша највећа невоља је што немамо једнојезични речник. Свака нација има свој речник који стоји на радном столу сваког образованог човека и ту он може да нађе све податке - како гласи реч, како се мења, пише, изговара... Ја сам као замену за то саставио овај мали речник који, наравно, не садржи све речи, већ бележи само оне које се у нашем језику јављају као недоумице.
Прво издање "Речника језичких недоумица" изашло је 1981. године. Колико се наш језик променио од тада и колико је "Речник" пратио те промене?
- Наравно да увек постоје допуне, пре свега што се тиче нових речи. Трудио сам се да их пратим. Речник је шест пута штампан и сва издања, осим једног, била су проширена и допуњена. А ово електронско издање једнако је шестом штампаном издању од пре две године.
Једном приликом истакли сте да медији и рачунари више одмажу него што помажу њиховом утицају на обликовање језика. Да ли, онда, електронско издање представља настојање да се познавање правилне употребе језика омогући и онима који до знања долазе првенствено путем електронских медија?
- Да, то је била идеја издавача Зорана Коша, а ја сам се с тим сложио јер знам да има много таквих, нарочито у млађој генерацији, којима је увек лакше да седну за компјутер него да отворе књигу, макар она била мала и лака за руковање као што је овај мој речник. Увек сам се трудио да речник буде што сажетији, тако да људи могу брзо да га консултују.
Главни проблем био је како да формулишем одреднице да би корисник могао у речнику да пронађе оно што га тренутно занима. Рецимо, сваки час можете чути реченицу као што је: "Немају много поштоваоца" уместо "поштовалаца". Ја сам то дао под суфиксом - лац, али је питање да ли ће читалац знати да ту треба да тражи, или ће мислити да се каже "поштоваоц", да ли ће тражити само ту реч или под "-аоц", "-алац", и тако даље. Зато сам се трудио да му дам што више могућих одредница и да га упућујем с једне на другу.
Чини се да наши људи не само да немају језичких недоумица, већ су потпуно сигурни у то да правилно говоре.
- Ту би морало нешто да пође од државе. Што се тиче нас лингвиста, први корак учињен је 1927. године оснивањем Одбора за стандардизацију српског језика. Међутим, Одбор има искључиво саветодавну функцију и досад се трудио да на сва питања која се тичу језика пружи стручно мишљење. Али, он не може никоме да наметне правилно коришћење језика и не може никоме да забрани да греши. Требало би да постоје државни савети за језик, пре свега за изразе у рачунарству, у наукама, техници и тако даље, да би се у договору лингвиста и стручњака установила терминологија. Како ћете разговарати са комшијом или писати у новинама, поготово како ћете писати књижевно дело, то не може граматичар да вам прописује.
Шта утиче на кварење језика?
- Постоје два основна фактора. Немамо наставу матерњег језика у средњој школи. Формално постоји предмет који се зове српски језик и књижевност, али се углавном ради само књижевност. Други проблем је недостатак одговарајућих приручника. Немамо акценатски речник, немамо нормативну граматику, немамо речник синонима... Трудио сам се да помало од свега тога унесем у овај речник, који би требало да буде привремена нужна замена за све те приручнике које немамо.
У нашем језику усвојено је много туђица. У једном тексту сте савремени српски језик назвали "англосрпским". Мислите ли да је могуће остварити чист српски језик?
- Слажем се са термином "англосрпски језик", али њега су пласирали, пре свега, новосадски англисти. Тачно је да има много страних термина који нам нису потребни, који замењују речи које већ имамо. Рецимо, бабун се код нас одувек звао павијан. Неки страни термини код нас се употребљавају са погрешним значењем. На пример, енглеску реч "гренаде" лоши преводиоци преводе као "граната", а то је ручна бомба. Има много таквих непотребних израза, али, нажалост, и оних који су нам потребни јер немамо замену.
Колико жаргонски говор и дијалекти могу бити опасни за језичке стандарде?
- Жаргонски говор је исто тако језичка мода и мислим да није нека опасност јер после десетак година они који су говорили одређеним жаргоном, престају њиме да говоре. Али, дијалекти и, још страшније, регионални говор јесу опасни, јер није довољно утврђен језички стандард. Свако дође у Београд, убеђен да говори веома чисто, "вуковски" и преноси особине свог дијалекта. Појављује се у јавности, медијима са својим акцентом, дијалектом и тиме квари језик. Кад бисмо имали нормативне приручнике, он би могао да провери да ли је то књижевни стандардни српски језик или није.
Ваше мишљење о овом напису?
|
