О нашем језику

написао: Ранко Томић

Ваљда се свака бол лакше подноси кад знате да не боли само вас. Ваљда је и са радошћу исто. Све је лакше и лепше кад се дели. Заиста, све је лепше кад човек види да није усамљен, па ма шта га снашло. Тако и велика неправда коју осећам већ годинама, а која ме и нагнала да започнем пројекат ћирилица.орг, чини ми се лакше подношљивом како сазнајем да има још пуно људи који, попут мене, осећају бол због незацељених рана нашег, српског, језика.

Јављају ми се ти људи готово свакодневно. Пишу ми, јер уза се имам глас који путује у све крајеве света. Схватају и они да нису сами, и да им је лакше. Па и ја тако сазнајем за њих. Сазнао сам тако и за предивне књиге Милета Медића, „Завјештања Стефана Немање” и „Најезда страних речи на српски језик”, па их и прочитао (прочитајте их и ви). И нађох у њима све оно што ме мучило и тиштило, схватих, ако ништа друго, да све оно што сам доживљавао као бол, боли још неког другог. Све оно што сам хтео да напишем, Богу хвала, написао је неко мудрији и писменији од мене. Хвала му и Част!

Учинила ме та спознаја јачом, јер, ако неко толико позванији од мене у језикословљу, знању и животном искуству, дели са мном иста осећања и бриге, онда сам и ја на правом путу, а то је пут љубави према свом језику и народу.

Волимо свој језик и чувајмо га.



Ваше мишљење о овом напису?

Прочитајте шта су други рекли о овом напису...