|
Одбор за писмо Вукове задужбине; Друштво за информатику Србије; Мрежа „Пројекта Растко” и Project Gutenberg Europe; „Петровградска ћирилица”, Зрењанин; „Наше писмо”; Југословенско удружење за мултимедију; Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад; Библиотека „Филип Вишњић”, Бијељина, у оквиру делатности Националног већа за српски језик и писмо, одржали су трибину на тему „Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама.— Од Бијељине до нацрта Устава Србије”.
На скупу је закључено:
Резултати постигнути од научно-стручног скупа „Интернет и ћирилица...”, одржаног новембра месеца 2003. године у Бијељини показују изузетан и видан напредак, не само у иновативности домаће технологије већ и у општем сазревању српске културе. Направљени су нови продори у примени српског језика и српске ћирилице у савременим информационим технологијама: е-места(сајтови) свих установа културе и већине државних институција данас су на ћирилици; е-место „Пројекат Растко-Библиотека српске културе на интернету” укључен је у европски и светски пројекат „Гутенберг” као и пројекат Дистрибуираних коректора Европа; у оквиру пројекта „РАС” далеко се одмакло у изради српског електронског правописа који има 300.000 речи са потпуном правописно-граматичком подршком и изради велике описне граматике српскога књижевног језика; појавили су се бројни нови ћирилички фонтови, захваљујући конкурсима „Карић фондације”; највећи светски претраживач „Гугл” увео је српски језик и писмо као део своје понуде и претраживање по Вуковој ћирилици успешно се обавља на њему; најпознатија светска фирма Микрософт издала је „Офис” на ћирилици и тренутно ради на пројекту препознавања ћириличких рукописа на табличним личним рачунарима; урађен је превод познатог оперативног система „Линукс” на српски језик и ћирилицу; чланови групе окупљени око „Нашег писма” превели су низ познатих софтверских производа на наш језик и писмо; никао је низ удружења која брину о заштити ћирилице, итд.
Ово је, без велике помпе али стабилно, било доба великих резултата, не само за везу дигиталних технологија са српском културом, него је и српско друштво почела да хвата озбиљан корак са европским стандардима данашње цивилизације. У неким случајевима, српска култура даје и сопствени изузетни значајан допринос светској култури и информационој цивилизацији, попут Дистрибуираних коректора Европа.Поред поменутих резултата који су охрабрујући, забринутост изазива непоштовање уставних и законских одредби о службеној и јавној употреби језика и писма и недовољна брига државе и друштва због потискивања језика и изворног српског писма – ћирилице у службеној употреби. На јавним местима и робним декларацијама, присутност званичног српског писма је веома ретка, а уобичајено је да многе установе и институције, па и оне из области просвете и културе често занемарују уставне и законске одредбе. Такође, примена нашег језика и писма у мобилној телефонији симболично је заступљена и на овом пољу учињено је веома мало.
Изнето је мишљење да треба предложити Председнику Скупштине Репулике Србије, да закаже посебну седницу Скупштине на којој би се расправљало о овим питањима.
Подржан је став изражен у закључцима скупа у Бијељини: „Чињеница да је стандардно српско писмо ћирилица не потире другу чињеницу да је српски језик (попут већине других) нестандардно, али уобичајено, користио или користи латиничко, глагољичко, грчко, арапско, рунско и друга писма”. Такође, на трибини је истакнута потреба поштовања језика и писама националних мањина а према стандардима Европске уније.
Очување културне и језичке разноврсности у свету је постао став битних међународних чинилаца изражен на многим светским форумима, те борба за српски језик и писмо није израз неког српског национализма и шовинизма, већ исказ стварне потребе да се на законски начин заштите сопствени језик, писмо и култура.
Законом треба регулисати да сви хардверски и софтверски домаћи и увозни производи на територији републике Србије морају да омогуће потпуно коришћење српског језика и писма од стране крајњег корисника.
Изнет је низ примедби на неке ставове који се појављују у припреми Устава Републике Србије, који уносе смутњу у начин уређења службене употребе језика и писма и одударају од лингвистичких начела „један језик, једно писмо”.
Предложено је да Уставом Републике Србије треба на следећи начин уредити службену употребу језика и писма:
На територији Републике Србије службени језик је српски језик, а службено писмо је српска ћирилица.
Под појмом службени језик и службено писмо подразумева се не само употреба језика и писма у државним органима, већ и свака јавна употреба језика и писма у Републици Србији (у свим образовним, здравственим и другим јавним установама, на јавним местима, у средствима јавног информисања на српском језику, као и у раду предузећа и других привредних субјеката и слично).
Уставом и одговарајућим законом и другим прописима јамчи се право припадника националних мањина на слободну употребу свога језика и писма и то истовремено са српским језиком и српском ћирилицом.
Коментар?
Можда имате да додате нешто?
|
