Српске ћириличке базе података сада доступне и претраживе преко интернета

написао: Др Србислав Букумировић

Коначно је разрешено једано значајно питање везано за тему „ћирилица и рачунари”, односно за наше базе података које се обрађују на нашем службеном и националном писму - ћирилици. Од пре неки дан базе података Народне библиотеке Србије и осталих библиотека и ИНДОК центара у Југославији и Републици Српској, које користе познату апликацију БИБЛИО, Центра за научне информације и РД НБС, могу се претраживати и користити преко Интернета у интегралном облику, уз коришћење три писма - ћирилице, латинице коју користи српски народ и енглеске латинице. Према међународним и нашим стандардима и правилима приликом обраде докумената одредница се увек пише на службеном-националном писму, а остали подаци на писму на коме је документ (књига, чланак из часописа, пројекат, стандард, патент, музичко дело, итд) штампан.
Ово је први пут да су наше домаће базе података у којима се користи Вукова ћирилица доступне преко Интернета, а о каквом је проблему била реч најбоље знају учесници бројних седница Удружења за информатику Србије на тему „Ћирилица и рачунари”.
Захваљујући сарадњи тима који је развио апликацију БИБЛИО у основном УНЕСКО-вом пакету (Др С. Букимировић, Мр Б. Косановић, Н. Поповић из НБС) и М. Павловића и екипе из библиотеке Фармацеутског факултета, овај проблем је разрешен на задовољавајући начин. Заједнички је урађена верзија интерфејса а најважнији део - конвертор, да би подаци били читљиви преко Интернета, креирао је М. Павловић, у сарадњи са осаталим члановима екипе.

До сада су само руске базе података имале поменуте могућности, али уз коришћење само два писма - руског алфабета односно ћирилице и енглеске латинице.
С обзиром да је сервер НБС затворен због побољшљња које изводи Министарство за науку и технологију, базе НБС су преивремено постављене на сајт Фармацеутског факултета, а по оспособљавању сервера биће пребачене на њега. Например за претраживање базе података ЦИП+, која садржи податке о издавачкој делатности у Југославији (тренутно, пробна база садржи близу 42.000 записа), потребно је да корисник избором тастатуре,(српска ћирилица, латиница и енглеска латиница ) укуца по избору - аутора, наслов дела ,педметну одредницу, кључну реч, издавача, годину издања, итд, и нпр, формат ЛИСТ, добиће веома брзо исписе у облику који је већ поменут. Адреса сајта је www.pharmacy.bg.ac.yu где се избором на библиотеку и претраживач улази на страницу где даље бирате базу података и остале опције које су на располагању. Треба напоменути, због лакшег претраживања, да је претраживање олакшано суфиксацијом. Довољно је укуцати корен неке речи и на крају ставити знак $(долар) да се добије резултат са свим суфиксима који следе после корена речи односно термина, односно презимена. (На пример, укуцавањем речи Јован$ приликом претраживања аутора, добиће се сви аутори са презименима Јовановић, Јованић, Јованчевић итд).
Конвертор је тако направљен да сваки корисник Виндоуз оперативног система који у опцијама изабере српску ћириличку тастатуру (нажалост већина верзија Виндоуз 98 нема инсталиране тастатуру за српски језик и латиницу, мада их може користити без икаквих проблема), или хрватску и словеначку тастатуру, може претраживати поменуте базе и са специфичним словима латинице као што су Ч, Ћ, Ш, Ђ, Ж - док је претраживање ћирилицом нормално за сва слова. У поменутој бази све одреднице су на ћирилици, па их тако треба и претраживати, док наслови, кључне речи и делом издавачи садрже податке и на латиници и тако их алтернативно можете претраживати латиницом. Ових дана биће завршена и опција уласка у речник који је сређен азбучно и абецедно, зависно од података на ком су писму.
Поменута екипа ради на још сваршенијем софтверу за претраживање наших база података преко ИНТЕРНЕТА - JAVAISIS-у , који ће омогућити веома једноставан рад као у апликацији под Виндоузом.
Треба истаћи да је програм БИБЛИО најраширенија апликација у Систему научних и технолошких информација (СНТИ) у Југопславији (у преко 250 ИНДОК установа и библиотека) и да је први програм који је под ДОС оперативним системом омогућавао коришћење свих словенских ћирилица, латинице коју користи српски народ и енглеске латинице. Исти је случај и са апликацијом под Виндоуз оперативним сисетом, и сада са његовим коришћењем преко Интернета, чиме је заокружена целина у СНТИ и Библиотечком информационом систему као његовом подсистему, која отвара широке могућности преузимања података, јединствене обраде и размене у Систему.

Коментар? Можда имате да додате нешто?

уз помоћ:

Ako imate problema sa citanjem ove strane, probajte vezu „Latinica”.

If you can not see text or do not understand contents on this page, try link „English”.