|
Ова организација је већ публиковала Пројекат препорука о развоју и коришћењу
вишејезичности односно многојезичности и општем приступу у киберпростору,
који ће бити разматран на Генералној конференцији УНЕСКО-а у новембру ове
године.
Спроведена истраживања експерата потврдила су да је језик не само најважније
средство коимуникације међу људима, већ и део њиховог културног наслеђа и
изазива снажне емоционалне асоцијације.
Поред осталог препоручује се „државама чланицама и међувладиним међународним
организацијама поновно потврђивање одредбе о уважавању свих језика у
киберпростору и њихово коришћење као и да омогуће очување богатства и
разноликости свеукупног наслеђа човечанства” - а креаторима сајтова Интернета
да рашире језичку разноврсност (разноликост) у киберпростору, стварајући
материјале и средства њиховог претраживања и приступа њима...
Све ово наводим да бих илустровао несагласност наше праксе са правцима
развоја за који се залаже међународна заједница. Српски језик, писмо и
култура су на Интернету гурнути у страну и потиснути. захваљујући ставовима
и акцијама доброг дела наших „мондијалиста”, појединих политичара па и неких
званичних организација, када је реч о овим питањима. Они се свесрдно труде
да нам наметну енглески језик и латиницу, иако је међународне заједнице већ
одавно напустила политику натурања једног језика целом свету. Европска уније
је још пре 6 година донела Програм језичке различитости, како би грађани
Уније, у сагласности са Декларацијом о правима човека, добили могућност
равноправног учешћа у новом информационом друштву, напуштајући приоритетно и
искључиво коришћење енглеског језика и енглеске латинице.
Чињеница је да многи српски интелектуалци (али и други) који су постали
"већи католици од папе”, морају да схвате да је поменута идеологија данас
ретроградна и напуштена чак и од бивших твораца.
Влада, националне установе, разне организације и појединци морали би да
прихвате препоруке међународне заједнице која се залаже „ за спречавање свих
форми језичке сегрегације при решавању питања приступа културним и научним
информацијама и знањима” и предузме мере за промовисање и заштиту српског
језика, писма и културе у наступајућем информационом друштву, а посебно на
Интернету као гобалној мрежи.
Поједини ентузијасти сопственим напорима креирали су ћириличке сајтове на
Интернету, мултимедијалне и Интернет публикације, базе података, обликовали
писмо итд., али све је то још увек кап у мору. а неравноправност нашег језика
и писма на Интернету и у савременим информационим технологијама из дана у дан
постаје већа.
Хвале вредан је напор Вукове задужбине, Народне библиотеке Србије и Одбора за
стандардизацију српског језика да организује научно-стручни скуп „Интернет и
ћирилица. Српски језик, писмо и култура у савременим информационим
технологијама”. Али, без подршке владе, владине агенције за развој
информатике и Интернета, министарстава за науку, културу и просвету,
Скупштине и других институција које реално могу да направе битне промене и
помаке на овом пољу, српски народ и држава биће периферни и непрепознатљиви део новог цивилизацијског развоја, без своје богате културе, језика, писма и других атрибита своје самобитности.
Ко данас закасни дан или годину, сутра га чека вековно закашњење.
Речник термина који се дају уз резолуцију (извод):
(а) термин „киберпростор” треба користити за одређење виртуалног света елктронске комуникације, повезаног са глобалном информационом инфраструктуром;
(б) „дигитални јаз” - појава која је резултат неравноправног коришћења информационих и комуникационих технологија....., што води лобалном јазу у области знања...
(в) термин „информационо друштво” треба користити у смислу новог светског друштва заснованог на информацијама;
(г) термин „свеопшти приступ” означава равноправан и јевтин приступ свих грађана информационој инфраструктури и информацијама и знањима неопходним за развој друштва и личности.
Коментар?
Можда имате да додате нешто?
|
