 |
 |
Проблем са српском ћирилицом није само у новцу; заправо, врло је сложен и могуће га је обухватити и сагледати само ако се таквим и прихвати. Примена ћирилице у рачунарским технологијама (на интернету и рачунарима) углавном је разрешена, мада постоји још неколико проблема који су пред нама. Чињеница да овај ћирилични напис можете читати довољно говори о томе. Оно што је много већи проблем је воља за употребом ћирилице, а ту већ задиремо у социологију где, морам признати, нисам превише стручан. На самом скупу се могло сазнати (из излагања г. Раковића) да је мање од 1% српских и-места ћирилично што, ако се упореди са чињеницом да је бар 90% посетилаца нашег и-места у стању да види ћириличне стране, говори најпре о односу нашег народа према једном од највећих културних вредности које имамо, а то је управо наше писмо.
Новац, ипак, долази на крају. Иако ћу се у једном новом напису потрудити да све ово опширније прикажем, стоји чињеница да нас је „равноправност” писма прескупо коштала. Захваљујући развоју рачунарске технике и потпуним преласком издаваштва и припреме за штампу на дигиталну технологију, ћирилица и латиница престале су да буду равноправне - из простог разлога што је један од темеља равноправности доступност - а ћирилична писма су, у дигиталном облику, готово недоступна и могу се избројати на прсте. Латинична писма су била много доступнија, а захваљујући пиратерији (тј. крађи) није било никаквог интереса да се ћирилична писма овде развијају. Овдашњи људи су једноставно навикли на чињеницу да сав софтвер добијају за џабе и, докле год буде тако, слаба је могућност да ће неко понудити тржишту своја дигитализована писма која су, најчешће, плод вишемесечног (па и вишегодишњег) напорног рада.
Држава (тј. Министарство културе) би могла да направи годишње такмичење на коме би откупила неколико десетина породица писама, разних врста, и дала их у јавно власништво, чиме би наши људи ипак платили оно што користе (кроз порез), а добили могућност да своје матично писмо употребе када је год то могуће. Наравно, требало би са исте стране да дође и иницијатива за коначним разрешавањем свих проблема са којима се суочавамо у технолошком погледу, али то је већ једна нова прича...
Ако вас занима више о овој теми, погледајте и чланак Зорана Костића.
|
