USTANAK U BOSNI

Poslednjih dana meseca jula dogodilo se nešto neočekivano. Nekoliko ljudi išli su sa Svilaje preko polja i vikali iz svega glasa: Živeo Kralj, živela Srbija. Narod koji je bio bliže puta pitao je šta se dogodilo? Oni su govorili, propala hrvatska država, srušili je četnici, i ovi ljudi koji su bili izbegli na Svilaju sada se vraćaju svojim kućama. Neproverena i sumnjiva, ali radosna vest brzo se širila kroz selo, baš kao i ona strašna vest o propasti države 10. aprila. Iste večeri potvrdiše vesti nekoliko ljudi koji su kosili livadu pored puta u Koljanima i vedili su da ustaše od Knina bježe u Sinj sa kamionima u kojima su imali mrtvih i ranjenih, čak su kod te livade stali da uzmu seno i stave pod ranjenike. Dakle vest je istinita da se nešto dogodilo. Okruženi Hrvatima sa svih strana, iz sela niko nije mogao izaći da bi se nešto više doznalo. Posle par dana naša učiteljica, koja je bila neumorna, išla je nekud po selima da čuje šta se dogodilo. Uveče je stigla i priča ovako: Dobro će biti! Četnici su ih potukli u Grahovu, nije im ostala ni mačka na prekladu.

Od tada vesti su stizale sve tačnije i opširnije. Četnici u Bosni i Lici digli ustanak i proterali ustaše. Iz Knina se čuje gruva talijanska artiljerija i tuče iznad Strmice i prema Grahovu. Talijani pojačavaju svoje garnizone po Dalmaciji ne samo u gradovima već i mnogim selima čuvajući (komunikacije) puteve. Avgusta meseca četnici iz Bosne pojavili se ne Vještića gori i u Bravčev docu (planinskom zaseoku Koljana). Koljanci uspostavili vezu sa njima kao i Cetinjani na planini iznad Uništa. Omladinci kod nas noću se sakupljaju na tajne dogovore šta da se radi. U tom vremenu ustaše se nešto ućutaše i ne love više po selima niti zalaze u naša sela.

Neki mladići iz Bravčeva doca odmah stupaju u boračke redove sa njima, spomenuću jedan slučaj dostojan visokog odlikovanja. Dva hrabra i odvažna mladića iz Koljana Milan i Joco Katić na planini bez oružja dočekaju u ruke ustašku patrolu, razoružaju i potuku i njihovim oružjem predvode ostale u borbu da se naoružaju i tuku neprijatelja. (Milan je poginuo kao mitraljezac Leteće brigade na Pađenima noću između drugog i trećeg decembra 1944. godine).

Omladina po selima šapuće, šta ćemo, kako ćemo, kada ćemo? Talijani i Hrvati svuda oko nas, a oružja nemamo. Stiže nova vest, komunisti otišli u šumu da se bore, mnogi od nas nikad pre nismo ni čuli za komuniste, ne znamo ni ko su ni šta su, ne znamo ni zašto postoje, ali sada eto otišli u šumu da se bore, ima ih i Srba i Hrvata. Odmah se postavlja pitanje, kako se slažu sa četnicima? Odgovor je bio da se slažu i bore zajedno, komunisti iz Sinja uhvatili vezu sa Bosanskim četnicima i bore se zajedno, ne treba se čuditi kako je to bila dobra vest za nas.