ORGANIZOVANJE ČETNIKA U CJEVLJANIMA I PODOSOJU

Početkom oktobra 1942. godine stiže iz divizije Nikola „Nidžo” Rakić (podoficir kraljeve garde), vrlo inteligentan, prirodno obdaren, visok, lep, pravi vitaz, početkom rata unapređen u oficirski čin. Otišićki bataljon dočekao ga je u stroju, on je bio oduševljen gledajući ovako brojnu jedinicu naoružanih četnika, koji ni sa kim drugim nemaju vezu. Naročito je bio oduševljen kad je sreo svog poznanika gardistu Milana Subotića. Rakić reče da ga je četnička Dinarska divizija poslala sa Pajom Petkovićem da organizuje četnike u svim selima oko Vrlike. On je pozvao Otišićki bataljon da pođe sa njim na zbor u Cjevljane pa da tamo primerom pokažu kako se služi (za opštu stvar). Otišićani su išli sa njim na taj zbor.

Petkoviću i Rakiću odmah se pridružio poručnik Damjan Krivošić iz Vrlike koga su komunisti mrzeli i zvali ga (anglofil) a on je tada prosto dominirao svim Srbima koji treba da se naoružaju u okolnim selima, kao Cjevljane, Kosore, Podosoje, Maovica i Kukar. Rakić, prekaljeni ratnik, služio je kao instruktor za borbu i gerilu. Petković, kao poverenik, da svojim autoritetom utiče na one koji još nisu bili odlučni, a poručnik Krivošić primio se komandantske dužnosti. To je izazvalo pravo oduševljenje među svim Srbima tih sela. LJudi su se odazivali pozivu i organizovali čete. To su bili radosni dani! Izgledalo je kao da je došao kraj svim patnjama i mukama koje je ovaj narod pretrpeo i da više toga neće biti. Ustaše iz Vrlike i Maovice nisu mogli mirne duše da gledaju ovakav razvoj kod Srba, te postaviše zasedu na Bukovici iznad Vrlike. Tu dočekaše Krivošića i Petkovića koji su automobilom išli u Kosovo i potukoše ih iz mitraljeza. Petković i šofer bili su mrtvi na mestu, a Krivošić za njegovu i našu nesreću teško ranjen (bilo bi korisnije da je ostao mrtav). Prenet je u Vrliku gde ga je lečio talijanski doktor (o tome će biti reči kasnije). Rakić je ostao sâm sa ljudima koji su se tek naoružali i još bez iskustva za borbu.