JOŠ JEDAN ZLOČIN OD USTAŠA

Kad su četnici očistili teren od partizana u Vrličkoj dolini, to su tu priliku iskoristili ustaše, kao i uvek uz pomoć njihovih saveznika Talijana nagomilali su u Vrliku jaki garnizon ustaške vojske i uz to naoružali njihova sela: Maovice, Kijevo, Vinolić, Garjak, Ježević, te tako do zuba utvrdili položaje i bunkere iz kojih nisu izlazili napolje niti išli po terenu, a to im nije ni bila potreba jer oni tu nisu bili da se bore protiv partizana, kad se nisu ni pre od njih branili. Sada su se tu nagomilali da zaustave nadiranje i jačanje četnika u te krajeve. I ako smo prema njima bili malobrojni i slabije naoružani, oni se ipak nisu upuštali u otvorenu borbu sa četnicima, jer su to jednom skupo platili. Ali gde su imali zgodnu priliku postavljali su zasedu i ubijali su Srbe. Kao što je bio slučaj u Maovicama gde su Hrvati u većini (deset prema jednom Srbinu).

Jednog dana u junu (kratko vreme posle Vještića gore) komandant brigade naredio je zbor kod štaba. Imali smo pokret, trebalo je ići negde iza Dinare, verovatno prema Jelinu polju, da li samo na položaj ili u borbu, to nam nije rečeno jer to je već vojnička tajna. Postrojili smo se na cesti i čekamo kod štaba da stigne maovička polu-četa (pošto je tada još bila malobrojna te je nazivamo polu-četa). Čekali smo dugo, a u stroju vreme uvek sporo prolazi, kada najzad stigoše. Komandir Trivun Novaković sa očima punim suza raportira poručniku Bošku Asanoviću da su ustaše iz zasede ubili njegovog brata Dušana.

Boško odmah daje znak za uzbunu, odustaje se od puta na koji smo trebali ići, odmah šalje kurira komandantu korpusa majoru Mijoviću da ga izvesti o tom događaju. Poručnik Jankov, tada je bio komandant Drugog bataljona, daje sugestiju da se uputi neko civilno lice u Vrliku da izvesti Srbe u Vrlici da se neprimetno izvuku iz varoši, pa da u toku noći izvršimo napad i juriš na ustaše u Vrlici. Kao što je napred rečeno Asanović je poslao kurira Mijoviću i zatražio pomoć za tu borbu na ustaše. U isto vreme Boško posla naš Drugi Bataljon na Golo brdo sa južne strane Vrlike, a on je sa prvim bataljonom zaposeo Kozjak sa severne strane, tako da smo u neku ruku izvršili blokadu i tu čekali 24 sata dokle nam stigne pomoć iz Kosova.

Saznavši za te namere i videvši da smo zauzeli položaj oko Vrlike, ustaše su pozvali Talijene u pomoć. Talijani su odmah preduzeli mere da spreče taj četnički napad. Naše snage su bile male da se upuštamo u borbu protiv dve vojske, ali taj slučaj nije bio zbog nas boraca, već Talijani su dali do znanja, ako dođe do te borbe oni će dozvoliti ustašama da upadnu u naša sela i izvrše pokolj i ponovo prave razne zločine.

Da bi sačuvali narod i naša sela zbog kojih smo i stupili u borbu, Mijović naređuje da se odustane od toga napada do druge prilike. Tada nam je ostala samo jedna mogućnost, da i četnici prave zasedu ustašama i na taj način osvetimo one koje oni ubiše ni krive ni dužne.

Moram reći još nešto što sam propustio pre da kažem, a to je o akciji koju je vojvoda Đujić izveo 26. januara prema Vrlici i sa tim razbio dva ustaška uporišta Kievo i Maovice zbog kojih smo stalno bili odsečeni od četničke glavnine. Kada su te dve barijere srušene, nama je bio otvoren prolaz prema Kosovu i Kninu i zato smo se tako brzo ojačali i reorganzovali, a da nisu te dve ustaške bande razbijene mi bi bili u nevolji, ali zahvaljujući vojvodi koji je to predvideo i to nam je spasilo mnogo glava u Cetinjskoj krjini.

Koliko je meni poznato, Dušan Novaković je bio osvećen tek početkom avgusta istog leta, kad su ustaše iz Maovica bježali prema Ribariću.