prva strana dokumenti fajlovi diskusije veze ljudi o projektu cirilica english
 
cirilica.org

INTERNET, ĆIRILICA I SRPSKA KULTURA
autor: Dr Srbislav Bukumirović

Organizacione pripreme za Svetski susret na višem nivou o Informacionom društvu koji treba da se održi 2003. godine, u punom su jeku. To se vidi iz materijala koje priprema UNESKO i druge međunarodne organizacije. Istče se da je to jedinstvena mogućnost da se formulišu političke preporuke koje mogu imati drugi tonalitet u odnosu na one koje se donose na zvaničnim forumima kada je reč o najspornijim pitanjima globalnog informacionog društva.
Na 3. kongresu INFOetika 2000 posebno se raspravljalo i o pitanjima opšte dostupnosti informacijama u 21. veku, zaštiti kulturne i lingvističke raznovrsnosti kao i ljudskog dostojanstva odnosno vrednosti u veku digitalne tehnologije a na globalnim informacionim mrežama, i podvučena vodeća uloga UNESKO-a u ovoj oblasti.
Ova organizacija je već publikovala Projekat preporuka o razvoju i korišćenju višejezičnosti odnosno mnogojezičnosti i opštem pristupu u kiberprostoru, koji će biti razmatran na Generalnoj konferenciji UNESKO-a u novembru ove godine.
Sprovedena istraživanja eksperata potvrdila su da je jezik ne samo najvažnije sredstvo koimunikacije među ljudima, već i deo njihovog kulturnog nasleđa i izaziva snažne emocionalne asocijacije.
Pored ostalog preporučuje se „državama članicama i međuvladinim međunarodnim organizacijama ponovno potvrđivanje odredbe o uvažavanju svih jezika u kiberprostoru i njihovo korišćenje kao i da omoguće očuvanje bogatstva i raznolikosti sveukupnog nasleđa čovečanstva” - a kreatorima sajtova Interneta da rašire jezičku raznovrsnost (raznolikost) u kiberprostoru, stvarajući materijale i sredstva njihovog pretraživanja i pristupa njima...
Sve ovo navodim da bih ilustrovao nesaglasnost naše prakse sa pravcima razvoja za koji se zalaže međunarodna zajednica. Srpski jezik, pismo i kultura su na Internetu gurnuti u stranu i potisnuti. zahvaljujući stavovima i akcijama dobrog dela naših „mondijalista”, pojedinih političara pa i nekih zvaničnih organizacija, kada je reč o ovim pitanjima. Oni se svesrdno trude da nam nametnu engleski jezik i latinicu, iako je međunarodne zajednice već odavno napustila politiku naturanja jednog jezika celom svetu. Evropska unije je još pre 6 godina donela Program jezičke različitosti, kako bi građani Unije, u saglasnosti sa Deklaracijom o pravima čoveka, dobili mogućnost ravnopravnog učešća u novom informacionom društvu, napuštajući prioritetno i isključivo korišćenje engleskog jezika i engleske latinice.
Činjenica je da mnogi srpski intelektualci (ali i drugi) koji su postali "veći katolici od pape”, moraju da shvate da je pomenuta ideologija danas retrogradna i napuštena čak i od bivših kreatora.
Vlada, nacionalne ustanove, razne organizacije i pojedinci morali bi da prihvate preporuke međunarodne zajednice koja se zalaže „ za sprečavanje svih formi jezičke segregacije pri rešavanju pitanja pristupa kulturnim i naučnim informacijama i znanjima” i preduzme mere za promovisanje i zaštitu srpskog jezika, pisma i kulture u nastupajućem informacionom društvu, a posebno na Internetu kao gobalnoj mreži.
Pojedini entuzijasti sopstvenim naporima kreirali su ćiriličke sajtove na Internetu, multimedijalne i Internet publikacije, baze podataka, oblikovali pismo itd., ali sve je to još uvek kap u moru. a neravnopravnost našeg jezika i pisma na Internetu i u savremenim informacionim tehnologijama iz dana u dan postaje veća.
Hvale vredan je napor Vukove zadužbine, Narodne biblioteke Srbije i Odbora za standardizaciju srpskog jezika da organizuje naučno-stručni skup „Internet i ćirilica. Srpski jezik, pismo i kultura u savremenim informacionim tehnologijama”. Ali, bez podrške vlade, vladine agencije za razvoj informatike i Interneta, ministarstava za nauku, kulturu i prosvetu, Skupštine i drugih institucija koje realno mogu da naprave bitne promene i pomake na ovom polju, srpski narod i država biće periferni i neprepoznatljivi deo novog civilizacijskog razvoja, bez svoje bogate kulture, jezika, pisma i drugih atribita svoje samobitnosti.
Ko danas zakasni dan ili godinu, sutra ga čeka vekovno zakašnjenje.
Rečnik termina koji se daju uz rezoluciju (izvod):
(a) termin „kiberprostor” treba koristiti za određenje virtualnog sveta elktronske komunikacije, povezanog sa globalnom informacionom infrastrukturom;
(b) „digitalni jaz” - pojava koja je rezultat neravnopravnog korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija....., što vodi lobalnom jazu u oblasti znanja...
(v) termin „informaciono društvo” treba koristiti u smislu novog svetskog društva zasnovanog na informacijama;
(g) termin „sveopšti pristup” označava ravnopravan i jevtin pristup svih građana informacionoj infrastrukturi i informacijama i znanjima neophodnim za razvoj društva i ličnosti.


Komentar? Možda imate da dodate nešto?


hosted by EUtelNet


Ukoliko ovde ne nađete ono što vam treba, pokušajte pomoću formulara za pretragu na ovoj strani, ili potražite komercijalne fontove i programe firme Paratype Font Library.

If you can not see text or do not understand contents on this page, try link „English”.