|
Aco Dragićević:
Ono, dobro dijete, što nije uradila SANU, ili nekad druga institucija od imena, znanja, ugleda (ali i odgovornosti) uradio si ti. Ja ti od srca čestitam.
Do vas sam došao odavde iz Stokholma preko moje Hercegovine (www.trebinje.com).
Branka Petrović:
Ćao!
Super sajt, i puno dobrih ideja. Jedino, što već dva dana pokušavam da ukopčam kako da instaliram ćirilicu? Uopšte mi ne ide! Gde mogu da skinem fontove u formatu .fon ili .ttf? Pokušavala sam i sa konverterima ali ne ide?
Druga stvar, bilo bi mnogo lepo kad bi bio kakav konkurs za grafičke dizajnere da „stilizuju” ćirilicu. Pa kad latinica ima onolke silne fontove, što ne bi i ćirilica? Možda bi mogli da date kakve informacije o takvim konkursima? Naravno, ako saznam za neke, obavezno ću vam javiti.
Zoran Reljin:
Čestitam Vam na tehnički i sadržajno izvanrednoj postavci. Ukoliko mogu da pomognem, slobodno mi se javite. Što se tiče sadržaja, predložio bih da što pre proradi diskusiona grupa. Tu vidim tri glavne teme:
a) primena ćirilice u računarskoj tehnologiji
b) akcije za očuvanje ćirilice u svakodnevnoj upotrebi, medijima itd. (recimo delovanje u smislu grupe za pritisak za primenu našeg pisma - za početak da izdejstvujemo da novine koje izlaze ćirilično imaju postavke na ćirilici, zamislite da dobiju hiljadu e-pisama u jednoj nedelji sa zahtevom da postave ćiriličnu verziju - malo bi se zamislili zar ne?), ili da pritisnemo gradsku vladu da kod povećanja takse na postavljanje firme, cena za one koji imaju ćiriličnu firmu ostane ista, ili da ministarstva kulture, finansija, telekomunikacija itd. predvide značajne finansijske olakšice za medije i pojedince koji emituju program ili izdaju štampane stvari ćirilicom.
v) kao izvor novih ideja (recimo uz pomoć sponzora konkurs za nove ćirilične fontove sa primamljivim nagradama ili nagrada ljudima koji su najviše uradili na promovisanju ćirilice - npr. onima koji u javnoj upotrebi pređu na ćirilicu - časopisima, preduzećima itd.).
 |
 |
Ranko Tomić - problem NISU samo pare!
Zahvalan sam listu Borba na prostoru koji je posvetio skupu „Internet i ćirilica” i što je baš moje mišljenje izneo, među svim onima koja su na skupu predstavljena; ipak, moram da razjasnim svoju izjavu koja, ovako skraćena, ne govori sve ono što sam hteo da kažem:
Problem sa srpskom ćirilicom nije samo u novcu; zapravo, vrlo je složen i moguće ga je obuhvatiti i sagledati samo ako se takvim i prihvati. Primena ćirilice u informatičkim tehnologijama (dakle, na internetu i računarima) uglavnom je tehnološki razrešena, mada postoji još nekoliko problema koji su pred nama. Činjenica da ovaj ćirilični napis možete čitati dovoljno govori o tome. Ono što je mnogo veći problem je volja za upotrebom ćirilice, a tu već zadiremo u sociologiju gde, moram priznati, nisam previše stručan. Na samom skupu se moglo saznati (iz izlaganja g. Rakovića) da je manje od 1% srpskih internet sajtova ćirilično što, ako se uporedi sa činjenicom da je bar 90% posetilaca našeg sajta u stanju da vidi ćirilične strane, govori najpre o odnosu našeg naroda prema jednom od najvećih kulturnih vrednosti koje imamo, a to je upravo naše pismo.
Novac, ipak, dolazi na kraju. Iako ću se u jednom novom napisu potruditi da sve ovo opširnije prikažem, stoji činjenica da nas je „ravnopravnost” pisma preskupo koštala. Zahvaljujući razvoju računarske tehnike i potpunim prelaskom izdavaštva i pripreme za štampu na digitalnu tehnologiju, ćirilica i latinica prestale su da budu ravnopravne - iz prostog razloga što je jedan od temelja ravnopravnosti dostupnost - a ćirilična pisma su, u digitalnom obliku, gotovo nedostupna i mogu se izbrojati na prste. Latinična pisma su bila mnogo dostupnija, a zahvaljujući pirateriji (tj. krađi) nije bilo nikakvog interesa da se ćirilična pisma ovde razvijaju. Ovdašnji ljudi su jednostavno navikli na činjenicu da sav softver dobijaju za džabe i, dokle god bude tako, slaba je mogućnost da će neko ponuditi tržištu svoja digitalizovana pisma koja su, najčešće, plod višemesečnog (pa i višegodišnjeg) napornog rada. Država (tj. Ministarstvo kulture) bi mogla da napravi godišnji konkurs na kome bi otkupila nekoliko desetina porodica pisama, raznih kategorija, i dala ih u javno vlasništvo, čime bi naši ljudi ipak platili ono što koriste (kroz porez), a dobili mogućnost da svoje matično pismo upotrebe kada je god to moguće. Naravno, trebalo bi sa iste strane da dođe i inicijativa za konačnim razrešavanjem svih problema sa kojima se suočavamo u tehnološkom pogledu, ali to je već jedna nova priča...
|
|
