Рођен је у Београду, 1947. године. Дипломирао Геодезију на Београдском Универзитету и завршио постдипломске студије фотограметрије на ITC Enschede у Холандији. Почео је професионалну каријеру као програмер за геодезију и фотограметрију, а затим радио у Одељењу за истраживање и развој при Заводу за фотограметрију у Београду. Тада осећа да у том пољу нема више изазова за њега.
Потакнут визионарским чланцима који су рачунарску припрему за штампу (ДТП) описивали као посао будућности, 1986. заједно са пријатељем одлучује да отвори приватно ДТП предузеће. Са позајмицом од 8.000$ су набавили свој први Мекинтош СЕ и Еплов ласерски штампач и тада, 1987, основали Студио Б&З, први те врсте у Југославији.
Није имао намеру да се бави дизајном писма, али у то време није било ћириличних ПостСкрипт фонтова - није чак било ни наших слова у оригиналним Адобовим латиничним фонтовима, па су овим почели да се баве из нужде. Први ПостСкрипт ћирилични фонт (Ресавац) дизајнирали су већ 1987. - био је то први фонт те врсте у бившој СФРЈ. Само људи који су тада имали прилике да праве фонтове на Мекинтошу, користећи Фонтографер 2.4, који је радио само са ПостСкрипт Тип 3 фонтовима, који нису имали хинтове, може да разуме тешкоће са којима су се сусретали људи који су покушавали да направе ПостСкрипт фонт. Чак је и измена латиничних писама, само да би се додала наша слова, била мукотрпна, све док Адобе није обелоданио структуру ПостСкрипт Тип 1 фонтова.
Дизајнирајући први фонт, открио је један сасвим нови свет, чија су дивота и сложеност бацили на њега чини које га и дан данас држе. Била је то љубав на први поглед, а Зорану се чини, и за увек.
Од тада, када год има неки слободан тренутак, прави ћирилична писма допуњавајући постојеће познате латиничне фамилије, јер још увек нема одговарајућих оригиналних издања. На овај начин су настала следећа ћирилична писма (а негде и целе фамилије): Avantgarde, DIN Engschrift, Eras, Helvetia, Industria, Lithos и Lubalin. Такође, направио је и неколико својих, оригиналних писама: Sketch, Kostic Sans, Kostic Serif, Designer Square, Simple Square и Designer Round (сви у ћириличним и латиничним верзијама), као и неколико других, заснованих на старим (угавном средњевековним) писмима.
Сарађујући са београдским типографом Ђорђем Живковићем, који је следећа ћирилична писма дизајнирао, Зоран је био део тима који је ова доста захтевна решења успео да пренесе у дигитални формат: Flah Script, Garamond, Lepi Script, Manasija, Naisus, Ravanica и Traian.
Пустимо сада мало Зорана да говори.
О писмима Дизајнер и Симпл Сквер:
"Писма Дизајнер Сквер (DesignerSquare), Симпл Сквер (SimpleSquare) и Дизајнер Раунд (DesignerRound), односно њихове ћириличне и латиничне верзије, настала су током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Како није било другог посла, почео сам пројекат Дизајнер Сквер.
Завршио сам три тежине писма, рат је и даље беснео, па сам направио варијације за иницијале и SmallCaps, рат је и даље трајао, па сам направио све четвири тежине у ћириличној варијанти, а како је време одмицало, направио сам и фонт Симпл Сквер (који у почетку нисам планирао), а како је рат и даље беснео, направио сам и њега у ћириличној варијанти. Како рату, наизглед, није било краја, а ја сам стално радио на овим писмима, увидео сам да имам само четири тежине, па сам додао још четири и у ћириличној и латиничној верзији, а како се рат настављао, схватио сам да би било лепо да Дизајнер Сквер има своју противтежу у фонту Дизајнер Раунд (DesignerRound), па сам направио четири тежине у три варијанте, наравно и ћирилицу и латиницу, и кад сам био при крају, рат се завршио.
Али, до тада сам завршио 56 фонтова; ко зна шта би се догодило да се рат наставио? (Можда не би имали струје, па би се Зоран бавио клинастим писмом - прим. Р.Т.)
Шта волим:
Рок музику, да пијем пиво у кафићима после 22 часа, љуту и укусну (нездраву) храну, европске филмове и књижевност, Епл рачунаре, неформално облачење и опхођење.
Шта не волим:
Техно музику, кафиће који се затварају у 22 часа, биљну (здраву) храну, америчке филмове, рачунаре са Микрософт оперативним системима (Пи-Ци), формално облачење и опхођење, похлепу, таштину, предрасуде и сујеверје.
Ако и даље желите да ми се обратите, изволите: zkostic@OBRISIeunet.yu
PS:
Због оних који схватају значење и важност писма, навешћу мисли великог српског лингвисте Вука Стефановића Караџића, из 1827:
Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог него човек."
|
