|
Свиђа ми се што је коначно почело да се покреће питање ћирилице, само, молим вас, престаните да користите накарадни назив „и-место”. У Србском језику постоји већ одавно прихваћена реч за „сајт”, то је „веб страница” или једноставно „страница”. Не морамо сваки термин превести по сваку цену. Нека вам лош пример буде „новохрватски”.
Александар Радојковић
Одговор Ранка Томића: Знам да је претерано, али ми се смучило од разних енглеских речи којима врве говори наших „стручњака” из свих могућих поља, а посебно у рачунарству. Можда „и-место” (може и само „место”) јесте накарадно, али ми је драже него „сајт”.
Одговарајући енг. превод за „веб страницу” је „web page”, тако да се то не може користити као израз којим би се описао скуп таквих страница. Мени као узор служи начин на који речи преводи часопис „Микро”, само што они кажу „локација”, а ја ни то не волим јер није српско (сад ће злобници да кажу како не волим ништа што није српско, што наравно није тачно, само сматрам да треба да поштујемо своје наслеђе и да га чувамо). Слажем се да не треба превести сваки израз по сваку цену, али треба
превести сваки који се може превести, јер ће иначе цена бити превисока!
Тзв. „новохрватски” је, по мом мишљењу, све сем лош пример, јер су Хрвати, за разлику од нас, таквим ставом успели да свој (некада и НАШ) језик очувају и, не мање важно, обогате новим речима које су ЊИХОВЕ.
О „обогаћивању” језика страним речима, погледајте књиге Милета Медића, везу ка њима наћи ћете на нашим страницама. О последицама обогаћивања на наш начин, треба добро размислити.
Немам сад времена да Вам образлажем свој став у целости, али спремам један напис о томе, биће објављен у оквиру „ћирилица.орг”.
Хвала на савету, у сваком случају.
|
