Зрео за пензију…

October 27th, 2010

Зрео за оставку! Зрео за робију? О.Д. о реституцији.

Ево мог предлога за закон:
Сва одузета имовина се мора вратити у “натури”, тј. у одузетом стању, ако је могуће. Ако је држава некоме у међувремену продала ту имовину, дужна је да имовину врати наследницима, а да купцу врати исту ону суму коју је за имовину платио држави. Уколико је купац или корисник у међувремену уложио неки новац у имовину, сматраће се да је то улагање било инветиционо одржавање и као такво неће се надокнађивати садашњем купцу/кориснику.
Уколико је садашњи купац/корисник имовину која треба да се врати уништио или обезвредио, дужан је да штету надокнади наследнику/првобитном власнику.

Јел може боље и простије од овога?

Још једна (неуспела) легализација

October 3rd, 2010

Доношењем садашњег закона о планирању и изградњи, започео је трећи „талас” легализације постпетооктобарске Србије. Подсећања ради, први талас је кренуо 2003, а наставио се другим таласом када је продужен рок за пријаву нелегално изграђених грађевина (закон воли да каже: објеката). Први рок је требало да уведе у ред и озакони небројене грађевине већином саграђене у Милошевићево доба, јер је пре тога углавном закон поштован; експлозија противзаконите (нелегалне) градње поклопила се са урушавањем српске државе под Милошевићем. Како је велик број грађана пропустио прилику да се пријави и у првом и у другом року, а како су у међувремену изграђене и бројне нове нелегалне грађевине (због чега, за дивно чудо, никоме није фалила ни длака с главе, иако је законом из 2003. било предвиђено да је дивља градња кривично дело за које се има ићи у затвор), законодавци су у предлог новог закона поново увели легализацију.
Стручна јавност је још у расправи о нацрту закона указивала на проблеме које ће оваква, трећа легализација донети, а стручни тим ЛДП за рад на овом закону (чији сам члан био и ја) сачинио је обимне предлоге за измену његовог радног текста, не би ли се коначно добио закон који би био примењив, праведан и добар; но, за све то није било слуха – нећу нагађати због чега. Пре свега, поучени искуствима претходне две легализације (бројаћемо само легализације од после петог октобра, јер их је било и пре тога), као људи који су се тиме бавили у оквиру својих послова, препознали смо проблеме који су довели до пропасти претходних покушаја легализације, те смо хтели да нови закон поштедимо истих грешака. Такође, хтели смо да коначно направимо разлику – али и рез, да одредимо један тренутак у коме ће почети поштовање закона, тренутак у коме ће, макар у грађевинарству и у односу према власништву над земљиштем, Србија коначно постати ДРЖАВА.
Дакле, концептуално гледано, сматрали смо да легализација као тема не треба да буде део закона о планирању и изградњи, већ треба да постоји као засебан закон, што би се правним језиком рекло „леx специалис” – пре свега зато што закон треба да грађанима пружи јасну слику о томе шта може, а шта не може да се ради, а те слике нема ако исти закон треба да се бави и легалном и нелегалном градњом (која је била преседан који се више не сме поновити). Такође, поучени претходним искуством, сматрали смо да пријава нелегалних грађевина не сме бити орочена. Уместо тога, предложили смо да се искористи неки од сателитских снимака Србије у високој резолуцији начињен у времену између доношења закона из 2003. и овог новог закона, те да се оно што се на снимку види може легализовати кад год се то власнику прохте, а да се оно чега на том снимку нема не може легализовати никада, тј. да се мора срушити, а да се дивљи градитељ мора казнити по закону из 2003, те да се свака нова дивља градња одмах спречава, руши и најстроже кажњава. Тражили смо и да се сви грађевински инспектори у чијим је реонима рада било дивље градње после 2003. отпусте и да им се забрани даљи рад у државној служби. Уз све ово, предложили смо и то да се законом одреди накнада за уређење грађевинског земљишта за противзаконито саграђене грађевине, тако да мора бити најмање иста као и она за нове грађевине за које грађани траже дозволу (или већа, уколико су противзаконитом градњом проузроковани већи трошкови уређења ГГЗ) – јер пред законом сви морају бити исти; закон не сме награђивати оне који су у прошлости кршили закон, а истовремено кажњавати оне који су га поштовали.
Даље, један од кључних проблема приликом већине легализација је проблем нерешеног власништва над земљиштем. Стручни тим ЛДП је предлагао да се проблематика грађевинског земљишта (што је, пре свега, правно питање) издвоји из овог закона у посебан закон, или да се припоји закону о пољопривредном земљишту, чиме би се добио јединствен закон о земљишту; тиме би се већина проблема који су настали у време социјализма (када се овоме није посвећивала потребна пажња, јер се питање власништва није сматрало нарочито важним) решила на брз и, за грађане, једноставан и јефтин начин. Предлози су, да поједноставим, били засновани на следећем: прво би требало донети закон о реституцији и извршити га, чиме би се исправила историјска неправда учињена након ИИ светског рата, а држава Србија коначно добила један од темеља државности – неприкосновеност приватног власништва; друго, требало би увести право „државине” и на грађевинском земљишту, а то право увести и за земљиште у државној својини, чиме би се свима онима који користе туђе земљиште више од 20 година (па макар и државно), а да у том раздобљу није поднета примедба власника, омогућило стицање права власништва над истим. Технички детаљи (премер заузетог земљишта итд.) могли би бити уређени преко поменутих сателитских или ранијих аерофото снимака, на пример. Уз ово, требало је извести аутоматску промену права коришћења у право власништва у свим случајевима где су корисник и претходни власник исти (а што је било лако утврдити), јер је право власништва такође било аутоматски одузето и претворено у право коришћења Милошевићевим законом. Ово је требало урадити без икакве накнаде, поготово што је без накнаде и одузето. Са ова три корака били би решени скоро сви проблеми везани за питање власништва над земљиштем, а поступци легализације и укњижбе (који је често такође немогуће спровести) били би олакшани и убрзани.
Што се тиче пројектне документације потребне за легализацију, она би морала да буде поједностављена и морала би да пружи доказ о стварном стању (дакле, фотографије и основе свих етажа), али само у оној мери у којој је то могуће и неопходно – потпуна је идиотарија тражити да пројекат изведеног објекта садржи нпр. основу темеља, јер нико жив не може да каже како изгледају темељи који су испод земље у тренутку када је зграда завшена, као што је и потпуно непотребно да такав пројекат садржи пројекте инсталација – јер је у већини случајева немогуће и превише скупо радити такав пројекат, или немогуће утврдити куда су инсталације заиста постављене и шта је заиста уграђено. Такође је непотребно правити пројекте који садрже анализе конструкције, када већ закон налаже да се за ове грађевине у поседовни лист упиште да „република Србија не сноси одговорност за стабилност објекта” или тако нешто. А зашто стручњацима који раде на легализацији није остављено право да процене да ли они сматрају да је грађевина стабилна или није? И шта то, уопште, значи да држава гарантује за стабилност? Ваљда за стабилност може гарантовати само пројектант.
Једна од најглупљих одредби закона и подзаконских аката је захтев да се свака противзаконито грађена зграда мора документовати са 4 фотографије. Законодавци очигледно нису имали појма о томе да постоје зграде које имају 1, 2 или 3 фасаде, али и оне које их имају 5, 6 или више (односно, да се могу сагледати у целости само са више од 4 фотографије). И о овоме смо писали у коментару нацрта закона где смо тражили да се тражи „онолико фотографија колико је потребно да се прикаже зграда у целости”, али није имао ко да нас саслуша.
Уз све ово, не само да они који су градили по закону нису барем равноправни са онима који су га кршили, већ се и међу овим другима прави подела: они који су градили без икакве дозволе могу да прођу са некаквим елаборатом (скраћен поступак), док они који су бар мало поштовали закон (дакле имали неку дозволу, па одступили), морају да приложе знатно скупљи „пројекат изведеног објекта”. Стварно невероватно. Уз ове три групе, постоји и четврта, група оних који су по ранијим законима имали дозволе за тзв. „привремене објекте”. Ти људи су углавном плаћали пуну цену опремања ГГЗ, добијали временски орочене дозволе (често продужаване), да би законом из 2003. та врста градње (привремена) била потпуно укинута. И уместо да је тада дата могућност свим власницима таквих зграда да их укњиже као трајне уколико не угрожавају извршење урбанистичких планова, ми данас имамо ситуацију да се те зграде пријављују за легализацију. А уз ово, и неке рецидиве претходних законских одредби, нпр. о томе шта је „трајна градња од тврдог материјала” и сличне глупости, чиме се неким грађанима онемогућава легализација зграда које поседују, а које, свакако стоје, функционишу и користе се, а за исте је плаћена накнада за уређење и градњу. Гледано из угла савремених архитектонских достигнућа, свака градња која има темељ је трајна, па макар била и од пластичне фолије – али то нашим „стручњацима”, којима и даље мозак не допире даље од цигле, никада неће бити јасно.
Након овога, ваљда је очигледно да тврдње министра Дулића о томе како су за никакав учинак у легализацији највише криви архитекти који своје пројекте баснословно наплаћују чиста политичка демагогија (из личног искуства знам да је наплата ових пројеката врло бедна, а да се озбиљно наплаћују само пројекти изведеног стања за пословне објекте, који су у форми и нивоу обраде главно пројекта, те толико морају и коштати, а што је опет законодавац прописао, а не архитекти), да не користим неки увредљивији опис. За спорост је пре свега крив лош закон, тј. они који су га писали, а због тога би министар морао поднети оставку. Није да му нисмо рекли на време, проблем је у томе што није хтео да слуша. И сад, пошто последице његових грешака сносимо ми остали, требало би да неку последицу сноси и он.
Архитектура је као хирургија. Наше окружење је живо биће и сваки рез који се на њему направи може бити лек, али може бити и болест. И као што никад не бих пустио колегу архитекту да ме оперише, не бих пустио ни хирурга или ортопеда да се бави архитектуром и урбанизмом. На част вам, господине Дулићу.

Цитат за август…

August 18th, 2010

Александер Хамилтон (Alexander Hamilton): „Кад су истински интереси народа супротни његовим жељама, дужност је свих оних којима је он поверио старање о тим интересима да се супроставе заблуди чија је он тренутна жртва, да би му дали времена да се разабере и да ствари трезвено размотри. А десило се више него једном да је народ, спасен тако кобних последица сопствених заблуда, дизао споменике људима који су имали ту узвишену храброст да се изложе томе да се народу не свиде само зато да би му корисно служили.“

Летња жеља…

August 11th, 2010

Ја бих за почетак само тражио истинску независност и лустрацију судства (ако треба, да све НОВЕ судије изаберемо), потпуно одвајање политике од судства. То ће бити први и најважнији корак ка препороду Србије.

Индијанци кажу:

July 24th, 2010

Земљу нисмо наследили од предака, већ позајмили од потомака.

Врло занимљив предлог

July 6th, 2010

Пошто ме ових дана од врућине мрзи да пишем и мислим, преносим један леп коментар са сајт Б92:

ПРЕДЛОГ НЕРЕГИСТРОВАНОГ УДРУЖЕЊА КОМЕНДИЈАША, МАЛОПРИВРЕДНИКА И ОСТАЛЕ БОРАНИЈЕ ПРЕДСЕДНИКУ И ВЛАДИ СРБИЈЕ И ДРУГИМ ЗНАЧАЈНИМ НОСИОЦИМА ДРУШТВЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ, УКЉУЧИВ КАРАЏИЋА И АНТИЋА:

Држава/друштво Србије, има ограничена расположива ликвидна средства, али и знатне укупне друштвене ресурсе/имовину који ни из далека нису искоришћени – ИМОВИНА СВАКЕ ВРСТЕ МОРА ОДБАЦИВАТИ ДОБИТ ОД НАЈМАЊЕ 3% – 6% ГОДИШЊЕ: испод тога се ради о лошем или злонамерном управљању и за то се морају сносити последице, укључив и личном имовином. Данашњи критеријуми предатора су на нивоу од +20%, дакле ово 3%-6% је деминутив, то је само зато што сте наши па вам тепамо од миља.

Ресурсом становништва, као кључним и суштински јединим чиниоцем производње управљате на следећи начини: од укупног броја радно способног становништва око 20% је незапослених (гро младих), 50% радних места је на државним/парадржавним јаслама (гро амортизованих), 10% штетно паразитирајућих и можда само неких 20% производно ефективних. Можда то нисте уочили па вам ето, тако мало, и успут, скрећемо пажњу.

Економски токови се одржавају форсирањем потрошње, укључив инвестициону потрошњу (трошак/расход), задуживањем, продајом државно/друштвене имовине (деинвестирање на терет биланса стања, а квази приход на билансу успеха) и распродајом/поклоном обезвређене имовине/ресурса (рецимо финансијских) друштва/земље Србије (ово му дође као отпис). Биланс успеха веома лош, биланс стања је пред катастрофом – ал можда малкице и претерујемо, или се то ми нешто можда варамо, као и онај у оставци, шта он па зна.

1. ЦИЉ: ФОРМИРАЊЕ СТАБИЛНОГ, ФЕР ДРУШТВА БЛАГОСТАЊА кроз интензивно јачање извоза и запосленост становништва. Прилажење чланству у ЕУ није циљ већ метод, који није Свето писмо и богуми је нужно прилагодити нашим, конкретним околностима. Ма мусави смо ми малко, знате ви нас, нисмо ни Финци а ни држављани Гане, а ни преседник нам није Бота, јар не.

2. ЦИЉ ИИ: РАСТ БДП – 6%. Странке се надмећу како управљати да би се то остварило, за влас и привилегије се и тако не залажу, већма да народу буде боље. У односу на месечно контролисани и објављени план примају све плате које имају као државни функционери, посланици, јавни директори и сл – дакле управљачка структура одговара за укупне резултате друштва у целини, и то по логаритамски прогресивној логици – па нека размисле кога турају у тим. Ах, да, и опозиција, ђутурум – а што нисте влас па да вас гласамо.

3. СТРАТЕГИЈА : ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДИ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ: ако се имају у виду познате домаће прилике / међународна ситуација (већ знате да је свака ситуација „сложена“), очигледно је да се Србија мора ослонити пре свега на своје ресурсе, а најпре на своје људе. Нема нама нас без нас и вас, а знате ви нас и волите, бар помало, али мушки кријете осећања, као и ми вас.

4. ТАКТИКА: ПОКРЕТАЊЕ И ЈАЧАЊЕ ШТО ВЕЋЕГ БРОЈА ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНИХ МСП: средства из примарне емисије и пореза ( 3% до 6% годишњег БДП, тј око 200 до 400 милијарди РСД, (око 2 до 4 милијарде ЕУР)). Услови: камата 1%, почек годину дана, рок 1+10 година, лимит по запосленом у фирми до 10 мио РСД, укупно по фирми не више од 500 мио РСД, на основу елабората о економској исплативости и друштвеној оправданости, конкуренција пројеката подразумевана, предност неразвијенима и осталима ван БГ атара. Обезбеђење: сва имовина предузећа, плус лична, породична/пријатељска/запослених и то имовина не мања од 10% вредности кредита. Скраћени биланси таквих предузећа (на нивоу класа), са скраћеним мишљењем овл ревизора и налазом интерне контроле објављују се на сајтовима тромесечно – посебно формирана или ојачана инстутиција (НБС) контролише све такве фирме, помаже и онима који не успевају, предузима корективне мере, укључив и пренос права/обавеза јавним надметањем. Обраду кредита раде комерцијалне банке по цени до 1%, које материјално одговарају за нестручност/злоупотребу, а друштвену оправданост верификује локална самоуправа, по жалби Влада РС. Оснивач може бити и странац, запослени су најмање 90% држављани Србије, ригорозна материјална и кривична одговорност за сваког ко та средства злоупотребљава. Плате оснивача, управе и запослених у таквим предузећима су највише као у јавном сектору (види доле, мисим у тексту), све до отплате кредита – наравно да је превремена отплата могућа и пожељна. Добит предузећа се не опорезује и може се користи за реинвестирање и/или превремену отплату кредита – никако другачије. Када смо ово писали сетисмо се и побратимске земље града Пожаревца, јес да их је много, понеки већ стигли и продају нам бофл али неће ваљда ове наше сиротиње да дирају, па ми немамо свог принџа.

5. ПОТПУНО СЛОБОДАН ТРЖИШНИ КУРС ДИНАРА, забрана индексирања и/или уговарања златне, девизне или било које друге сличне клаузуле. Новчана казна 10.000 РСД за запослене у јавном сектору и све државне функционере када уместо динара исказују у „еурима“ или еврима (иначе, каже се еврима и у Европу, рекла учитељица а она зна, мајке ми), забрана уговарања зеленашких камата (све преко 12% годишње). Забрана дефинисања било којих нединарских износа у законима, прописима, општим и поједииначним актима. Е ово са еУрима (тај нАгласак) нам посебно иде на живце, ем их немамо, ем их некако рођачки својатамо, а што се тиче зеленаша не би да се сујемо, само да прође годишњи сва аута ће да им вратимо, па нек се возе до миле воље, нас су навозали.

6. ЗАШТИТА ПРЕОСТАЛИХ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА адекватним, расположивим средствима од конкуренције споља која је – на разне начине – субвенционисана за извоз. Ајвар, сремске кобасице, кајмак, сир, печеница и др са листе Заштићених Брендова Србије су локални брендови – увозници не могу под тим именом продавати у Србији. Пооштрена кривична одговорност за нелегалну трговину, шверц, сиву, црну, црвену, жуту, плаву и сваку другу не белу економију.

Што се тиче „белог“ – сабља за све, нек доказују да нису криви. Имаш ауто 50К ЕУР, ни дан стажа, крив си, докажи да ниси. Како са шаренима, тако са свима, удрите бре, одма распродаја имовине, неће амнестy то ни да примети. Забрана рада кафана после 24х. Ако волете да средите (затворску) собу, екипу из краја, фирму или државу, увек је исто – сатри прво највеће мангупе.

7. ПОТПУНА ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА РАДА: отказ не мора бити образложен, отказни рок 30 дана, нема отпремнина. Социјални програм је у надлежности и на терет државе.

Плате имају апсолутну предност код плаћања, прво то, затим добављачима. Кашњење у исплати плата/пореза/доприноса преко 30 дана – суспензија директора. Преко 90 дана – стечај.

Високо школство на бази привредног рачуна, нема бесплатног ВСС школовања (па после са најскупљих факултета правац иностранство), свако добија кредит који покрива реалне трошкове школовања, скромног смештаја и исхране, повољна камата (без марже), рок враћања са почеком до краја планираних студија – 10 година. Уколико фирме прузму отплату студентског кредита запосленог одмах, утолико им се умањује основа за порез на добит.

Нема повластица нити суфинсирања „културе“ – на тржиште па заради, комендије о свом трошку, ићу и пићу. Порез на некултуру – овде смо га награисали, ал бре кад певам има и да платим – ко бре нема пара.

Спорт приватизован 100%, одмах, претварањем у акционарска друштва, а све акције грађанима.

Невладин сектор (НГО) под строгом контролом сваке врсте. Све организације на бази учлањавања, верске заједнице, НГО и сл. не плаћају порезе на добит, не смеју обављати комерцијалне послове самостално већ само преко предузећа које могу основати, плате лимитиране као и у јавном сектору, подлежу обавезама по прописима о рачуноводству, а годишњи биланси се морају водити и објављивати са мишљењем овл ревизора. Евентуални вишак прихода над расходима се мора вратити члановима/пастви у складу са начелима те заједнице/удружења. Исто за све врсте обавезних осигурања.

Бесплатно здравствено осигурање за све, нема оволиког администрирања, финансира се кроз порез. Укључена и основна стоматолошка заштита, масовно крезави Срби и Српкиње не могу у Јевропу, аман. Све плате имају само по једну трансакцију: уплату зараде на пословну банку, она распоређује аутоматски за порезе и доприносе. Додатно прогресивно опорезивање плата, квартално, почев од 6x просечних зарада РС, лимит небо. Додатно прогресивно опорезивање зарада (почев од 2x) неожењених/неудатих. Дечји додатак сваком: 50% минималца по детету. Не сме бити гладних у Србији: ако треба и казан за све, а сваки државни функционер једном месечно обавља друштвено користан рад тако што од 06:00 до 20:00 лично сипа из казана гладнима, доручкује, руча и вечера из тог истог казана, са тим истим људима, што је његово лично, непреносиво и неотуђиво право. Може му помагати и супруга а новинари и ТВ могу сликати све њихове осмехе, изјаве, оутфит & стyле.

8. ПОРЕЗИ НА НЕЕФИКАСНО АНГАЖОВАН КАПИТАЛ – пре свега привредне непокретности и опрему, необрађено пољопривредно земљиште, недовршене зграде у року од 5 година по добијању дозволе, неискоришћено грађевинско земљиште и сличне, суштински друштвене ресурсе. Неисплаћена добит се не опорезује, а исплаћена стопом од 20%. Порез на луксуз код некретнина: све преко 25 квм по члану домаћинства по пореској стопи од 20% на тржишну вредност вишка годишње, викендице и сл укључено. Порез на нефикасност коришћења привредне имовине укључив непокретности, укључив земљиште: добит мора бити на нивоу од 3% тржишне вредности пословне имовине, у супротном порез се плаћа по стопи од 20% на сваки вишак. На рентиране непокретности, по цени не мањој од 3% годишње, плаћа се порез на ренту од 20% годишње. Ако додје до поклањања држави она је дужна да прими имовину на старање и да је прода у року до 6 месеци по правилима јавне продаје (власнику припада цео износ продаје умањен за ефективне трошкове и порез на промет). Напуштена имовина (преко 10 г) – дито. Напуштени супружници нек се снађу сами, па неш ваљда да ти држава и ту помаже.

9. БЕРЗАНСКЕ АКТИВНОСТИ: порез 10% на нето годишњи резултат, тј добит умањена за појединачне губитке, једна пореска пријава/фискална година, реинвестирање добити ослобађа од пореза, подједнако за правна и физичка лица, домаћа и страна. Ови берзијанци, то вам је бре она сиротиња за коју рекосте да су вам рекли да зарађују и када вредност акција пада и када расте, слагали су вас, ово је ипак непрофитни сектор, проверите мало, акције само падају. Код инвестирања у иностранству: 10% на извоз капитала, 20% на нето годишњи резултат.

10. ГВОЗДЕНА ДИСЦИПЛИНА ЈАВНОГ СЕКТОРА (сва јавна предузећа и све друге буџетске институције, локална самоуправа, сва парадржавна предузећа) кроз тоталну транспарентност (месечна објава комплетних аналитичких биланса на сајтовима, укључив комплетне листе плата са именом/презименом/ЈМБГ сваког ко прима плату са државних јасала) плата директора 10% мања од министарске а осталих: 10% мање од упоредивих по министарствима – и то наравно уколико се остварују месечно контролисани планови пословања, чији се резултати такође објављују. Распон плата за јавни сектор у целини, од чистачице до Председника државе: 0,5x до 6x просечних плата РС, стална месечна индексација. Ставке репрезентација, промоција, економска пропаганда и сл су недозвољене (промет 0), осим за случај међународних контаката (а и тада по начелу скромности – до три јабуке). Поклони, ни у виду рекламних производа, нису дозвољени: ни активно ни пасивно, ни најмањи, ни једна јабука, ни хемијска, ништа бре – не дајте веру за вечеру. Код локалних самоуправа се укупан трошак администрације у односу на приход локалне самоуправе ограничава на највише 20% (иначе, почесто је обрнуто љубим вас у палму и друге домаћине).

11. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ИНФРАСТРУКТУРУ И МРЕЖУ ЕНЕРГЕТИКЕ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ВРЕМЕНСКИ ОГРАНИЧЕНИХ КОНЦЕСИЈА (20-40 година), након чега се формирају акционарска друштва, 33% у власништво државе, 15% у власништво концесионара а ресто у акције свих грађана, дакле без задуживања државе/друштва, путем јавних и међународних тендера – уколико одмах нема интересената, рецимо код путева, проширити „заштићени појас“ на 100-200 метара са сваке стране и слично, ако ни то, сачекати ефекте раста БДП и интензивирања токова економије. Нема, аман бре, пара за државне инвестиционе трошкове, па држава не покрива ни основне расходе – саберите се.

12. НЕМА СЕЛЕКТИВНОГ ПРИСТУПА ДРЖАВНО ПОМОГНУТОМ ИНВЕСТИРАЊУ, па ни у прехрамбену индустрију, осим ако није за извоз, а онда се примењује кредитни ( с почетка текста) а не инвестициони модел. Код већих пројеката дозвољено је уједињавање у кластер, који може бити носиоц права и обавеза уз солидрану одговорност делова кластера, који подлеже регистрацији. То вам је групашење, а личи на СОУР ако се сетјате.

13. ИНДИВИДУАЛНА ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА (ДО10 ХА) СЕ НЕ ОПОРЕЗУЈУ. Сви њихови чланови имају бесплатну здравствену и социјалну заштиту, као и бесплатне пензије код испуњавања услова животног доба. Додатно, у крајевима који су испод 30% од просека насељености и/или БДП по глави становника, сваком пољопривредном газдинству са више од 2 члана се исплаћује по један минималац. У пограничним крајевима додатне посебне стимулације.

14. АДМИНИСТРАТИВНЕ ДОЗВОЛЕ, УКЉУЧИВ ГРАЂЕВИНСКЕ, сва остала папирологија: све по принципу оне-стоп-схоп, рокови највише до 60 дана, објективна, лична одговорност старешине органа. Два пута казна у висини месечне плате, трећи пут – адио.

Судство: расправе на не више од 30 дана, запослити адвокате и друге ваљане правнике који масовно немају правог посла. Повећати судске таксе, тако да судство и тужилаштво фактички не буду на терету буџета Србије. Могућност кредита за судско-адвокатске трошкове у грађанским предметима, могућност осигурања за случај судско-адвокатских трошкова. Повећати новчане казне за све прекршаје и кривична дела (код којих је новчана казна обавезна додатна мера), тако да МУП фактички не буде на терету поменутог буџета.

Дужника до гола, ако је намерно проузроковао штету повериоцу и у затвор. Чек сме да пукне, меница никад (кривична одговорност). Сва књижења у року 48 сати по пријему, плаћања у уговореном року, или у року до 8 дана, ако је више од 20% годишњег промета у кашњењу више од 30 дана, суспензија директора по закону, код кумулативних 60 дана кашњења покретање стечаја. Директор и управа одговарају и личном имовином. Стечај се мора завршити у року до годину дана.

Кашњења у државним плаћањима – одмах црвени картон министру и свима до краја ланца одговорности. Убрзање обрта по овом основу би било значајно, а јачање пословног морала (то је оно кад се мора) изразито.

Понижавање грађана кроз чекање у редовима пред државним органима, и свим осталим субјектима јавног сектора (болнице, уписи у школама, поштама итд.) је забрањено. Заказивати телефоном/писмено и да се поштују сви термини, са толеранцијом не већом од 15 мин. У супротном, све до министра, два жута и трећи црвени (види горе).

15. Амбасаде и ДКП: по један дипломата (који мора знати језик посећене земље и енглески) и један асистент/возач, укупно 100м2 нелуксузног пословног простора А класе у другој зони, остали на изнајмљени простор и привредни рачун: до 3% код посредовања у закључењу уговора о улагањима у Србију, тј. продаје роба из Србије на том тржишту. Конзуларци на рачун такси.

16. Спољна политика/Косово – кадрови: један министар је унео СВЕЖИНУ, РАДИШНОСТ, ПОЛЕТ И БОРБЕНОСТ. ДАКЛЕ ТАКВИХ ИМАМО – НЕ МНОГО, АЛИ ЈЕДНО ИЉАДУ-ДВЕ, овде, у окружењу и шире: пошаљимо им позив за добровољну мобилизацију у одбрани отечества, дајмо им шансу (лимит 35 година старости), сваком по стан 100м2 и посао за жену, приде, док прави резултат. Ако прави резултате 10 година узастопно његово је (мислим стан), добија орден и улази у историју – једна улица ће се 50 година, гарантовано, његовим именом звати.

Тих хиљаду-две могу, коначно, направити резултат – важно је победити, а не само учествовати, мисим чисто онако спорцки.

Одакле почети – у принципу свеједно, али зашто да не, нако принципијелно, од најважније ствари: КАРАЏИЋУ И АНТИЋУ – адио, идите бре и љуљајте унуке, нема радио – ал нема среће, судија свиро или несвиро, цигаре пушио или пио, добар човек и намере а зла коб, ало бре и аман мори – резултат је све.

Драган Павловић, 6. јул 2010 02:00

Српска конјугација

May 29th, 2010

Ја ћутим,
ти ћутиш,
он ћути.

Ми ћутимо,
ви ћутите,
они нас јебу.

Дијана, ку’ш у наше?

April 13th, 2010

Један цитат Дијане Драгутиновић, са ове стране: “Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. “Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje“, ocenila je Dragutinović.

Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. “Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve”, naglasila je ona.”

Госпођо Драгутиновић, ви не да нисте револуционарни, него сте безобразни. То што ви предлажете значи само да ће се терет још више свалити на леђа оних који овде нешто заиста и раде, као и на леђа пензионера. Благодети ваших мера осетиће само запослени у државној администрацији.

Србији не треба повећање ПДВ-а. Србији треба ЖЕСТОКО смањење јавне потрошње. Србији треба смањење државног апарата. Србији треба ПОТПУНА контрола јавних набавки. Србији треба ЗАИСТА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ. То су мере које од којих сигурно неће свима бити боље, али ће бити боље већини грађана Србије.

Други пишу

February 23rd, 2010

Врло занимљив коментар (уз то, болан и истинит) са сајта Б92:

“Da pojasnimo neke stvari, zadnjih 50 godina proslog veka se zivelo od kredita, milostinje i diplomatije (usled tzv. Hladnog rata) jer se realno jako malo proizvodilo robe koja je mogla da se menja sa svetom za zivi novac. Penzioneri koji danas tvrde da su izdvajali ogromne sume i da to sad treba da im se vrati su u vecem procentu izdvajali fiktivne sume koje nikada nisu ni postojale (sem na cuvenom obracunskom listicu). Fond PIO je uvek bio u gubitku i uvek je bio dotiran od drzave pa je drzava mogla da radi sta je htela sa istim. Vi ste, gospodo penzioneri, radili za drzavu a ne za novac – privatan novac jedva da je i postojao u to vreme jer mu je drzava, a ne trziste, odredjivala vrednost. Tako da, zao mi je, ali vi zaista niste nikakve novce ulozili u PIO – drzava vam dala, drzava vam uzela, a vi to niste hteli da vidite zbog fiktivnog socijalnog mira. To i danas cine svi zaposleni u javnom sektoru – drzava im da platu, a onda im od iste skine nesto za penziju, a taj novac nikada nije ni postojao. Posle 50 godina fiktivnog blagostanja je vrag dosao po svoje jer se tako ne moze ziveti dugo, i kad ste vi trebali da bar zastitite to sto ste ulozili u drzavu (kad niste vec u sebe) vi ste istrcali na razne Gazimestane i ostale poljane i poceli da vicete `Slobo, slobodo!` E pa to besplatno, draga gospodo, ne moze. Vi ste time doticnom satrapu dali legitimitet da pored toga sto je PIO bila fiktivna institucija, unisti i ono sto je bilo realno u drzavi. Sami ste sebi raku iskopali. I ne samo sebi, nego i svojoj deci i unucima.

Kad ste vi klicali Slobi ja sam imao 10 godina, pa ne mozete mene da krivite sto nam je zemlja otisla tamo gde sunce ne zalazi. A ni to vam nije bilo dovoljno nego ste bacali cvece na njegove tenkove koji su isli u oslobadjanje od bele tehnike i druge pokretne imovine ljudi u susednim republikama, gde su sasvim realno ginuli ljudi (cak i moji vrsnjaci) koji se nista nisu pitali na vasim Gazimestanima, jogurt revolucijama i ostalim dok ste vi cekali ‘leba za tri dinara, kockali se kod teka Dafine i kod gazda Jezde (sto smo vam na kraju mi vracali) i navijali iz fotelje uz kucni TV prijemnik. Na kraju smo mi morali da ustanemo da skidamo satrapa koga ste vi doveli pre nego sto nas kompletno ne pojede. Pa vam cak ni to nije bilo dosta nego ste nastavili da podrzavate iste te satrape. Dragi vam Dacic bese mali od palube dragog vam Slobe. Dragi Kostunica se bese setkao oko Sarajeva da gleda kako junacki unistavamo ceo jedan grad. Dragi vam Krkobabic bejase na celu istog tog PIO fonda za koga vi tvrdite da je opljackan. Znam ja da polako udara demencija u glavu al’ probajte malko da se setite ko je bio i sta je radio dok su nam bombe na glave padale a pare na Kipar letele.

I sad posle svega imate obraza da kukate i da trazite neka svoja prava? Pa njih ste se odrekli time sto ste izabrali. Cast izuzecima, al’ dobrana vecina vas je sve to podrzavala (a neki podrzavaju i danas nego ih malko blam da javno kazu). Nije Sloba i njegovih 40 razbojnika dosao na vlast sam od sebe. Pa idite onda pod onu lipu pa ga pitajte gde su vam pare, nemojte od mene da ih trazite. Ja vam ni dinara ne uzeh, a vi meni upropastiste detinjstvo a sad mi upropastavate i mladost jer treba da radim za vas dvojicu. A usled toga ja se penziji i ne nadam, znam da pare koje mi drzava uzima ne ulaze u nikakav fond (kao sto ste i vi znali) i da se trose od danas za sutra po starom principu – seci usi, krpi… A o sopstvenoj deci ne smem ni da razmisljam jer pored vas meni ne ostane nista da izdrzavam sopstvenu decu iako radim vise nego sto ste vi za cela zivota radili.

Kako ste sejali, tako cete i znjati, svidjalo se vama ili ne. Mladost svakoga dana bezi odavde i docice dan kad nece biti nikoga da vam zaradjuje za penzije, mozda cete se tad setiti da odete pod onu lipu da priupitate vaseg ljubljenog `di su nasi novci?` Ali tad ce biti kasno, bar za vas…”

“Напредњаци”

February 1st, 2010

За све људе који наивно мисле да су “напредњаци” нешто ново и другачије, само мали подсетник на то шта су недавно радили Вучић, Николић и другари. Они да нас “воде” у Европу? Ма хајте, молим вас!