Врло занимљив коментар (уз то, болан и истинит) са сајта Б92:
“Da pojasnimo neke stvari, zadnjih 50 godina proslog veka se zivelo od kredita, milostinje i diplomatije (usled tzv. Hladnog rata) jer se realno jako malo proizvodilo robe koja je mogla da se menja sa svetom za zivi novac. Penzioneri koji danas tvrde da su izdvajali ogromne sume i da to sad treba da im se vrati su u vecem procentu izdvajali fiktivne sume koje nikada nisu ni postojale (sem na cuvenom obracunskom listicu). Fond PIO je uvek bio u gubitku i uvek je bio dotiran od drzave pa je drzava mogla da radi sta je htela sa istim. Vi ste, gospodo penzioneri, radili za drzavu a ne za novac – privatan novac jedva da je i postojao u to vreme jer mu je drzava, a ne trziste, odredjivala vrednost. Tako da, zao mi je, ali vi zaista niste nikakve novce ulozili u PIO – drzava vam dala, drzava vam uzela, a vi to niste hteli da vidite zbog fiktivnog socijalnog mira. To i danas cine svi zaposleni u javnom sektoru – drzava im da platu, a onda im od iste skine nesto za penziju, a taj novac nikada nije ni postojao. Posle 50 godina fiktivnog blagostanja je vrag dosao po svoje jer se tako ne moze ziveti dugo, i kad ste vi trebali da bar zastitite to sto ste ulozili u drzavu (kad niste vec u sebe) vi ste istrcali na razne Gazimestane i ostale poljane i poceli da vicete `Slobo, slobodo!` E pa to besplatno, draga gospodo, ne moze. Vi ste time doticnom satrapu dali legitimitet da pored toga sto je PIO bila fiktivna institucija, unisti i ono sto je bilo realno u drzavi. Sami ste sebi raku iskopali. I ne samo sebi, nego i svojoj deci i unucima.
Kad ste vi klicali Slobi ja sam imao 10 godina, pa ne mozete mene da krivite sto nam je zemlja otisla tamo gde sunce ne zalazi. A ni to vam nije bilo dovoljno nego ste bacali cvece na njegove tenkove koji su isli u oslobadjanje od bele tehnike i druge pokretne imovine ljudi u susednim republikama, gde su sasvim realno ginuli ljudi (cak i moji vrsnjaci) koji se nista nisu pitali na vasim Gazimestanima, jogurt revolucijama i ostalim dok ste vi cekali ‘leba za tri dinara, kockali se kod teka Dafine i kod gazda Jezde (sto smo vam na kraju mi vracali) i navijali iz fotelje uz kucni TV prijemnik. Na kraju smo mi morali da ustanemo da skidamo satrapa koga ste vi doveli pre nego sto nas kompletno ne pojede. Pa vam cak ni to nije bilo dosta nego ste nastavili da podrzavate iste te satrape. Dragi vam Dacic bese mali od palube dragog vam Slobe. Dragi Kostunica se bese setkao oko Sarajeva da gleda kako junacki unistavamo ceo jedan grad. Dragi vam Krkobabic bejase na celu istog tog PIO fonda za koga vi tvrdite da je opljackan. Znam ja da polako udara demencija u glavu al’ probajte malko da se setite ko je bio i sta je radio dok su nam bombe na glave padale a pare na Kipar letele.
I sad posle svega imate obraza da kukate i da trazite neka svoja prava? Pa njih ste se odrekli time sto ste izabrali. Cast izuzecima, al’ dobrana vecina vas je sve to podrzavala (a neki podrzavaju i danas nego ih malko blam da javno kazu). Nije Sloba i njegovih 40 razbojnika dosao na vlast sam od sebe. Pa idite onda pod onu lipu pa ga pitajte gde su vam pare, nemojte od mene da ih trazite. Ja vam ni dinara ne uzeh, a vi meni upropastiste detinjstvo a sad mi upropastavate i mladost jer treba da radim za vas dvojicu. A usled toga ja se penziji i ne nadam, znam da pare koje mi drzava uzima ne ulaze u nikakav fond (kao sto ste i vi znali) i da se trose od danas za sutra po starom principu – seci usi, krpi… A o sopstvenoj deci ne smem ni da razmisljam jer pored vas meni ne ostane nista da izdrzavam sopstvenu decu iako radim vise nego sto ste vi za cela zivota radili.
Kako ste sejali, tako cete i znjati, svidjalo se vama ili ne. Mladost svakoga dana bezi odavde i docice dan kad nece biti nikoga da vam zaradjuje za penzije, mozda cete se tad setiti da odete pod onu lipu da priupitate vaseg ljubljenog `di su nasi novci?` Ali tad ce biti kasno, bar za vas…”