Александер Хамилтон (Alexander Hamilton): „Кад су истински интереси народа супротни његовим жељама, дужност је свих оних којима је он поверио старање о тим интересима да се супроставе заблуди чија је он тренутна жртва, да би му дали времена да се разабере и да ствари трезвено размотри. А десило се више него једном да је народ, спасен тако кобних последица сопствених заблуда, дизао споменике људима који су имали ту узвишену храброст да се изложе томе да се народу не свиде само зато да би му корисно служили.“
Archive for the ‘Ранков дневник’ Category
Цитат за август…
Wednesday, August 18th, 2010Летња жеља…
Wednesday, August 11th, 2010Ја бих за почетак само тражио истинску независност и лустрацију судства (ако треба, да све НОВЕ судије изаберемо), потпуно одвајање политике од судства. То ће бити први и најважнији корак ка препороду Србије.
Индијанци кажу:
Saturday, July 24th, 2010Земљу нисмо наследили од предака, већ позајмили од потомака.
Српска конјугација
Saturday, May 29th, 2010Дијана, ку’ш у наше?
Tuesday, April 13th, 2010Један цитат Дијане Драгутиновић, са ове стране: “Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. “Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje“, ocenila je Dragutinović.
Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. “Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve”, naglasila je ona.”
Госпођо Драгутиновић, ви не да нисте револуционарни, него сте безобразни. То што ви предлажете значи само да ће се терет још више свалити на леђа оних који овде нешто заиста и раде, као и на леђа пензионера. Благодети ваших мера осетиће само запослени у државној администрацији.
Србији не треба повећање ПДВ-а. Србији треба ЖЕСТОКО смањење јавне потрошње. Србији треба смањење државног апарата. Србији треба ПОТПУНА контрола јавних набавки. Србији треба ЗАИСТА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ. То су мере које од којих сигурно неће свима бити боље, али ће бити боље већини грађана Србије.
Други пишу
Tuesday, February 23rd, 2010Врло занимљив коментар (уз то, болан и истинит) са сајта Б92:
“Da pojasnimo neke stvari, zadnjih 50 godina proslog veka se zivelo od kredita, milostinje i diplomatije (usled tzv. Hladnog rata) jer se realno jako malo proizvodilo robe koja je mogla da se menja sa svetom za zivi novac. Penzioneri koji danas tvrde da su izdvajali ogromne sume i da to sad treba da im se vrati su u vecem procentu izdvajali fiktivne sume koje nikada nisu ni postojale (sem na cuvenom obracunskom listicu). Fond PIO je uvek bio u gubitku i uvek je bio dotiran od drzave pa je drzava mogla da radi sta je htela sa istim. Vi ste, gospodo penzioneri, radili za drzavu a ne za novac – privatan novac jedva da je i postojao u to vreme jer mu je drzava, a ne trziste, odredjivala vrednost. Tako da, zao mi je, ali vi zaista niste nikakve novce ulozili u PIO – drzava vam dala, drzava vam uzela, a vi to niste hteli da vidite zbog fiktivnog socijalnog mira. To i danas cine svi zaposleni u javnom sektoru – drzava im da platu, a onda im od iste skine nesto za penziju, a taj novac nikada nije ni postojao. Posle 50 godina fiktivnog blagostanja je vrag dosao po svoje jer se tako ne moze ziveti dugo, i kad ste vi trebali da bar zastitite to sto ste ulozili u drzavu (kad niste vec u sebe) vi ste istrcali na razne Gazimestane i ostale poljane i poceli da vicete `Slobo, slobodo!` E pa to besplatno, draga gospodo, ne moze. Vi ste time doticnom satrapu dali legitimitet da pored toga sto je PIO bila fiktivna institucija, unisti i ono sto je bilo realno u drzavi. Sami ste sebi raku iskopali. I ne samo sebi, nego i svojoj deci i unucima.
Kad ste vi klicali Slobi ja sam imao 10 godina, pa ne mozete mene da krivite sto nam je zemlja otisla tamo gde sunce ne zalazi. A ni to vam nije bilo dovoljno nego ste bacali cvece na njegove tenkove koji su isli u oslobadjanje od bele tehnike i druge pokretne imovine ljudi u susednim republikama, gde su sasvim realno ginuli ljudi (cak i moji vrsnjaci) koji se nista nisu pitali na vasim Gazimestanima, jogurt revolucijama i ostalim dok ste vi cekali ‘leba za tri dinara, kockali se kod teka Dafine i kod gazda Jezde (sto smo vam na kraju mi vracali) i navijali iz fotelje uz kucni TV prijemnik. Na kraju smo mi morali da ustanemo da skidamo satrapa koga ste vi doveli pre nego sto nas kompletno ne pojede. Pa vam cak ni to nije bilo dosta nego ste nastavili da podrzavate iste te satrape. Dragi vam Dacic bese mali od palube dragog vam Slobe. Dragi Kostunica se bese setkao oko Sarajeva da gleda kako junacki unistavamo ceo jedan grad. Dragi vam Krkobabic bejase na celu istog tog PIO fonda za koga vi tvrdite da je opljackan. Znam ja da polako udara demencija u glavu al’ probajte malko da se setite ko je bio i sta je radio dok su nam bombe na glave padale a pare na Kipar letele.
I sad posle svega imate obraza da kukate i da trazite neka svoja prava? Pa njih ste se odrekli time sto ste izabrali. Cast izuzecima, al’ dobrana vecina vas je sve to podrzavala (a neki podrzavaju i danas nego ih malko blam da javno kazu). Nije Sloba i njegovih 40 razbojnika dosao na vlast sam od sebe. Pa idite onda pod onu lipu pa ga pitajte gde su vam pare, nemojte od mene da ih trazite. Ja vam ni dinara ne uzeh, a vi meni upropastiste detinjstvo a sad mi upropastavate i mladost jer treba da radim za vas dvojicu. A usled toga ja se penziji i ne nadam, znam da pare koje mi drzava uzima ne ulaze u nikakav fond (kao sto ste i vi znali) i da se trose od danas za sutra po starom principu – seci usi, krpi… A o sopstvenoj deci ne smem ni da razmisljam jer pored vas meni ne ostane nista da izdrzavam sopstvenu decu iako radim vise nego sto ste vi za cela zivota radili.
Kako ste sejali, tako cete i znjati, svidjalo se vama ili ne. Mladost svakoga dana bezi odavde i docice dan kad nece biti nikoga da vam zaradjuje za penzije, mozda cete se tad setiti da odete pod onu lipu da priupitate vaseg ljubljenog `di su nasi novci?` Ali tad ce biti kasno, bar za vas…”
“Напредњаци”
Monday, February 1st, 2010За све људе који наивно мисле да су “напредњаци” нешто ново и другачије, само мали подсетник на то шта су недавно радили Вучић, Николић и другари. Они да нас “воде” у Европу? Ма хајте, молим вас!
Трагом вести
Tuesday, September 8th, 2009Ако је веровати новинарима, у Србији је 1,3 милиона неписмених или људи који нису завршили основну школу. Ако од 10 милиона становника одбијемо оне који још нису кренули у школу и оне који у њу још увек иду, испада да је сваки пети Србијанац у овој групи! Није ни чудо да је онда тако лако манипулисати грађанима Србије.
У исто време, Чедомир Јовановић изјављује како би “Неконтролисани пад владе срушио све нас“. Неконтролисани? Па који је пад владе контролисан? А можда је и време да влада падне – то би срушило само ово Потемкиново село звано “српска утопија”, а од њега ионако никаква корист. И, уосталом, има ли уопште разлике између ДС, СПС, СРС, СНС, ДСС и, нажалост, ЛДП? Постоји ли “друга” Србија, или је све ово, заправо, исто срање? Шта да, на крају, радимо ми, обични људи, који желимо да живимо у нормалној држави? Да бежимо одавде?
Никад више Кустурица
Saturday, June 6th, 2009Одговор на чланак Михаила Митровића, објављен у Архитектури.
Већ дуже време покушавам да напишем одговор на Вашу жалопојку над сопственим неуспехом под насловом “Критеријуми – заобиђена караула ка звездама”. Но, имао сам паметнија посла у претходних пар седмица (радили смо врло озбиљну анализу нацрта закона о планирању и изградњи који нам потура Демократска странка у циљу монополизације станоградње и даљег рушења архитектонске струке), али ево, дође време и за одговор:
Ви свакако имате право да ствари гледате на начин на који их гледате, али то имају и остале колеге. И морам признати да сам поносан што је у том жирију било више људи који се нису сложили са Вама, јер зло би било да јесу. Не знам и не могу да схватим шта то промовише Мећавник, па да то завређује било какву награду? Из свега што смо у последње време могли да видимо, тај Мећавник пре свега симболизује (па самим тим и промовише) потпуно безакоње, отимачину и пљачку, да не идемо даље (ако Вас занима то “даље”, погледајте нпр. ово). Такође, тај исти Мећавник не доноси никакав нови концепт (то је све већ давно виђено, нпр. у Сирогојну), не доноси никаква нова решења и никакав напредак – нешто се не сећам да је Дизниленд добио било какву награду за архитектуру, па не видим ни што би је добио овај Кустенленд (илити Кустендорф), рајско место за поклонике лика и дела г. Кустурице.
Кад би ме неко питао где је то у Србији мека кича и неукуса, где се то на најплићи могући начин и даље промовишу идеје које су ову државу довеле на најниже гране од њеног постанка, лако бих му одговорио: у Мећавнику. Зашто је то кич? Зато што је и Дизниленд кич, зато што су и Кустини филмови кич, зато што су и његова масна фризура и опонашање Че Геваре кич, али пре свега зато што је Мећавник управо оно против чега Куста каже да се бори – сублимација која се најбоље може описати речима: “Како мали Ђокица замишља народно неимарство”. Слика створена да просечном америчком туристи покаже како изгледа домородачка Србија.
Управо зато се Куста толико труди да се руга том Холивуду у коме није успео, јер ни сам не производи ништа друго осим кича (и то много јефтинијег од холивудског), па верујући да ће, уколико осуди туђи кич, његов сопствени постати уметност, уместо филма “Умри мушки” сахрањује здрав разум. Нема у кичу ничег лошег – свако има право да се опусти у кичу и мало исправи вијуге – али ту нема ни места за архитектонске награде.
Свака част том жирију у Бриселу, али ако је ово Кустуричино кич-село алтернативна архитектура, онда сам ја Јосип Броз. Кустуричин Мећавник управо и јесте најглупљи глобалистички производ – настао да би био део тог глобалног мозаика који би требало да представља Србију, те да користећи благодети глобализиције, од бројних путника намерника пуни џепове своме власнику.
Ако се г. Кустурица толико супротставља савременом начину живота, што се онда не супротстави и мрском највећем симболу глобализиције – новцу, него се чак и људима који пролазе поред тог “чуда” ни кривима, ни дужнима, наплаћује друмарина, као у доба турскога царства.
У тој његовој караули печате се само пасоши за пут у бесмисао, лош хумор и плитку иронију. Звезде су, ипак, далеко.
12:25
Thursday, March 12th, 2009Пре шест година је у Србији стао сат. Не изговарам ово као патетичну метафору, већ овиме описујем једно стравично уверење да од онда у Србији време иде уназад. Ми данас гледамо како руководство ДС-а дели власт са СПС-ом уз изговор да тако мора, јер би неке друге комбинације биле још горе. Али ако већ тако мора, зашто онда у том морању има толико топлине, срдачности, разумевања и љубави, зашто су “одједном” толико исти?
Ако већ тако мора, зар не би било нормално да се и у том “неприродном браку” види његова неприродност? Зар не би било нормално да, без обзира на неминовност коалиције, макар некад од ДС чујемо неку реч осуде за поступке СПС-а?
Овако, делује да са убицама Зорана Ђинђића најбоље сарађују људи из врха странке коју је водио…