Александер Хамилтон (Alexander Hamilton): „Кад су истински интереси народа супротни његовим жељама, дужност је свих оних којима је он поверио старање о тим интересима да се супроставе заблуди чија је он тренутна жртва, да би му дали времена да се разабере и да ствари трезвено размотри. А десило се више него једном да је народ, спасен тако кобних последица сопствених заблуда, дизао споменике људима који су имали ту узвишену храброст да се изложе томе да се народу не свиде само зато да би му корисно служили.“
Archive for the ‘Srbija’ Category
Цитат за август…
Wednesday, August 18th, 2010Летња жеља…
Wednesday, August 11th, 2010Ја бих за почетак само тражио истинску независност и лустрацију судства (ако треба, да све НОВЕ судије изаберемо), потпуно одвајање политике од судства. То ће бити први и најважнији корак ка препороду Србије.
Индијанци кажу:
Saturday, July 24th, 2010Земљу нисмо наследили од предака, већ позајмили од потомака.
Врло занимљив предлог
Tuesday, July 6th, 2010Пошто ме ових дана од врућине мрзи да пишем и мислим, преносим један леп коментар са сајт Б92:
ПРЕДЛОГ НЕРЕГИСТРОВАНОГ УДРУЖЕЊА КОМЕНДИЈАША, МАЛОПРИВРЕДНИКА И ОСТАЛЕ БОРАНИЈЕ ПРЕДСЕДНИКУ И ВЛАДИ СРБИЈЕ И ДРУГИМ ЗНАЧАЈНИМ НОСИОЦИМА ДРУШТВЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ, УКЉУЧИВ КАРАЏИЋА И АНТИЋА:
Држава/друштво Србије, има ограничена расположива ликвидна средства, али и знатне укупне друштвене ресурсе/имовину који ни из далека нису искоришћени – ИМОВИНА СВАКЕ ВРСТЕ МОРА ОДБАЦИВАТИ ДОБИТ ОД НАЈМАЊЕ 3% – 6% ГОДИШЊЕ: испод тога се ради о лошем или злонамерном управљању и за то се морају сносити последице, укључив и личном имовином. Данашњи критеријуми предатора су на нивоу од +20%, дакле ово 3%-6% је деминутив, то је само зато што сте наши па вам тепамо од миља.
Ресурсом становништва, као кључним и суштински јединим чиниоцем производње управљате на следећи начини: од укупног броја радно способног становништва око 20% је незапослених (гро младих), 50% радних места је на државним/парадржавним јаслама (гро амортизованих), 10% штетно паразитирајућих и можда само неких 20% производно ефективних. Можда то нисте уочили па вам ето, тако мало, и успут, скрећемо пажњу.
Економски токови се одржавају форсирањем потрошње, укључив инвестициону потрошњу (трошак/расход), задуживањем, продајом државно/друштвене имовине (деинвестирање на терет биланса стања, а квази приход на билансу успеха) и распродајом/поклоном обезвређене имовине/ресурса (рецимо финансијских) друштва/земље Србије (ово му дође као отпис). Биланс успеха веома лош, биланс стања је пред катастрофом – ал можда малкице и претерујемо, или се то ми нешто можда варамо, као и онај у оставци, шта он па зна.
1. ЦИЉ: ФОРМИРАЊЕ СТАБИЛНОГ, ФЕР ДРУШТВА БЛАГОСТАЊА кроз интензивно јачање извоза и запосленост становништва. Прилажење чланству у ЕУ није циљ већ метод, који није Свето писмо и богуми је нужно прилагодити нашим, конкретним околностима. Ма мусави смо ми малко, знате ви нас, нисмо ни Финци а ни држављани Гане, а ни преседник нам није Бота, јар не.
2. ЦИЉ ИИ: РАСТ БДП – 6%. Странке се надмећу како управљати да би се то остварило, за влас и привилегије се и тако не залажу, већма да народу буде боље. У односу на месечно контролисани и објављени план примају све плате које имају као државни функционери, посланици, јавни директори и сл – дакле управљачка структура одговара за укупне резултате друштва у целини, и то по логаритамски прогресивној логици – па нека размисле кога турају у тим. Ах, да, и опозиција, ђутурум – а што нисте влас па да вас гласамо.
3. СТРАТЕГИЈА : ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДИ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ: ако се имају у виду познате домаће прилике / међународна ситуација (већ знате да је свака ситуација „сложена“), очигледно је да се Србија мора ослонити пре свега на своје ресурсе, а најпре на своје људе. Нема нама нас без нас и вас, а знате ви нас и волите, бар помало, али мушки кријете осећања, као и ми вас.
4. ТАКТИКА: ПОКРЕТАЊЕ И ЈАЧАЊЕ ШТО ВЕЋЕГ БРОЈА ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНИХ МСП: средства из примарне емисије и пореза ( 3% до 6% годишњег БДП, тј око 200 до 400 милијарди РСД, (око 2 до 4 милијарде ЕУР)). Услови: камата 1%, почек годину дана, рок 1+10 година, лимит по запосленом у фирми до 10 мио РСД, укупно по фирми не више од 500 мио РСД, на основу елабората о економској исплативости и друштвеној оправданости, конкуренција пројеката подразумевана, предност неразвијенима и осталима ван БГ атара. Обезбеђење: сва имовина предузећа, плус лична, породична/пријатељска/запослених и то имовина не мања од 10% вредности кредита. Скраћени биланси таквих предузећа (на нивоу класа), са скраћеним мишљењем овл ревизора и налазом интерне контроле објављују се на сајтовима тромесечно – посебно формирана или ојачана инстутиција (НБС) контролише све такве фирме, помаже и онима који не успевају, предузима корективне мере, укључив и пренос права/обавеза јавним надметањем. Обраду кредита раде комерцијалне банке по цени до 1%, које материјално одговарају за нестручност/злоупотребу, а друштвену оправданост верификује локална самоуправа, по жалби Влада РС. Оснивач може бити и странац, запослени су најмање 90% држављани Србије, ригорозна материјална и кривична одговорност за сваког ко та средства злоупотребљава. Плате оснивача, управе и запослених у таквим предузећима су највише као у јавном сектору (види доле, мисим у тексту), све до отплате кредита – наравно да је превремена отплата могућа и пожељна. Добит предузећа се не опорезује и може се користи за реинвестирање и/или превремену отплату кредита – никако другачије. Када смо ово писали сетисмо се и побратимске земље града Пожаревца, јес да их је много, понеки већ стигли и продају нам бофл али неће ваљда ове наше сиротиње да дирају, па ми немамо свог принџа.
5. ПОТПУНО СЛОБОДАН ТРЖИШНИ КУРС ДИНАРА, забрана индексирања и/или уговарања златне, девизне или било које друге сличне клаузуле. Новчана казна 10.000 РСД за запослене у јавном сектору и све државне функционере када уместо динара исказују у „еурима“ или еврима (иначе, каже се еврима и у Европу, рекла учитељица а она зна, мајке ми), забрана уговарања зеленашких камата (све преко 12% годишње). Забрана дефинисања било којих нединарских износа у законима, прописима, општим и поједииначним актима. Е ово са еУрима (тај нАгласак) нам посебно иде на живце, ем их немамо, ем их некако рођачки својатамо, а што се тиче зеленаша не би да се сујемо, само да прође годишњи сва аута ће да им вратимо, па нек се возе до миле воље, нас су навозали.
6. ЗАШТИТА ПРЕОСТАЛИХ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА адекватним, расположивим средствима од конкуренције споља која је – на разне начине – субвенционисана за извоз. Ајвар, сремске кобасице, кајмак, сир, печеница и др са листе Заштићених Брендова Србије су локални брендови – увозници не могу под тим именом продавати у Србији. Пооштрена кривична одговорност за нелегалну трговину, шверц, сиву, црну, црвену, жуту, плаву и сваку другу не белу економију.
Што се тиче „белог“ – сабља за све, нек доказују да нису криви. Имаш ауто 50К ЕУР, ни дан стажа, крив си, докажи да ниси. Како са шаренима, тако са свима, удрите бре, одма распродаја имовине, неће амнестy то ни да примети. Забрана рада кафана после 24х. Ако волете да средите (затворску) собу, екипу из краја, фирму или државу, увек је исто – сатри прво највеће мангупе.
7. ПОТПУНА ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА РАДА: отказ не мора бити образложен, отказни рок 30 дана, нема отпремнина. Социјални програм је у надлежности и на терет државе.
Плате имају апсолутну предност код плаћања, прво то, затим добављачима. Кашњење у исплати плата/пореза/доприноса преко 30 дана – суспензија директора. Преко 90 дана – стечај.
Високо школство на бази привредног рачуна, нема бесплатног ВСС школовања (па после са најскупљих факултета правац иностранство), свако добија кредит који покрива реалне трошкове школовања, скромног смештаја и исхране, повољна камата (без марже), рок враћања са почеком до краја планираних студија – 10 година. Уколико фирме прузму отплату студентског кредита запосленог одмах, утолико им се умањује основа за порез на добит.
Нема повластица нити суфинсирања „културе“ – на тржиште па заради, комендије о свом трошку, ићу и пићу. Порез на некултуру – овде смо га награисали, ал бре кад певам има и да платим – ко бре нема пара.
Спорт приватизован 100%, одмах, претварањем у акционарска друштва, а све акције грађанима.
Невладин сектор (НГО) под строгом контролом сваке врсте. Све организације на бази учлањавања, верске заједнице, НГО и сл. не плаћају порезе на добит, не смеју обављати комерцијалне послове самостално већ само преко предузећа које могу основати, плате лимитиране као и у јавном сектору, подлежу обавезама по прописима о рачуноводству, а годишњи биланси се морају водити и објављивати са мишљењем овл ревизора. Евентуални вишак прихода над расходима се мора вратити члановима/пастви у складу са начелима те заједнице/удружења. Исто за све врсте обавезних осигурања.
Бесплатно здравствено осигурање за све, нема оволиког администрирања, финансира се кроз порез. Укључена и основна стоматолошка заштита, масовно крезави Срби и Српкиње не могу у Јевропу, аман. Све плате имају само по једну трансакцију: уплату зараде на пословну банку, она распоређује аутоматски за порезе и доприносе. Додатно прогресивно опорезивање плата, квартално, почев од 6x просечних зарада РС, лимит небо. Додатно прогресивно опорезивање зарада (почев од 2x) неожењених/неудатих. Дечји додатак сваком: 50% минималца по детету. Не сме бити гладних у Србији: ако треба и казан за све, а сваки државни функционер једном месечно обавља друштвено користан рад тако што од 06:00 до 20:00 лично сипа из казана гладнима, доручкује, руча и вечера из тог истог казана, са тим истим људима, што је његово лично, непреносиво и неотуђиво право. Може му помагати и супруга а новинари и ТВ могу сликати све њихове осмехе, изјаве, оутфит & стyле.
8. ПОРЕЗИ НА НЕЕФИКАСНО АНГАЖОВАН КАПИТАЛ – пре свега привредне непокретности и опрему, необрађено пољопривредно земљиште, недовршене зграде у року од 5 година по добијању дозволе, неискоришћено грађевинско земљиште и сличне, суштински друштвене ресурсе. Неисплаћена добит се не опорезује, а исплаћена стопом од 20%. Порез на луксуз код некретнина: све преко 25 квм по члану домаћинства по пореској стопи од 20% на тржишну вредност вишка годишње, викендице и сл укључено. Порез на нефикасност коришћења привредне имовине укључив непокретности, укључив земљиште: добит мора бити на нивоу од 3% тржишне вредности пословне имовине, у супротном порез се плаћа по стопи од 20% на сваки вишак. На рентиране непокретности, по цени не мањој од 3% годишње, плаћа се порез на ренту од 20% годишње. Ако додје до поклањања држави она је дужна да прими имовину на старање и да је прода у року до 6 месеци по правилима јавне продаје (власнику припада цео износ продаје умањен за ефективне трошкове и порез на промет). Напуштена имовина (преко 10 г) – дито. Напуштени супружници нек се снађу сами, па неш ваљда да ти држава и ту помаже.
9. БЕРЗАНСКЕ АКТИВНОСТИ: порез 10% на нето годишњи резултат, тј добит умањена за појединачне губитке, једна пореска пријава/фискална година, реинвестирање добити ослобађа од пореза, подједнако за правна и физичка лица, домаћа и страна. Ови берзијанци, то вам је бре она сиротиња за коју рекосте да су вам рекли да зарађују и када вредност акција пада и када расте, слагали су вас, ово је ипак непрофитни сектор, проверите мало, акције само падају. Код инвестирања у иностранству: 10% на извоз капитала, 20% на нето годишњи резултат.
10. ГВОЗДЕНА ДИСЦИПЛИНА ЈАВНОГ СЕКТОРА (сва јавна предузећа и све друге буџетске институције, локална самоуправа, сва парадржавна предузећа) кроз тоталну транспарентност (месечна објава комплетних аналитичких биланса на сајтовима, укључив комплетне листе плата са именом/презименом/ЈМБГ сваког ко прима плату са државних јасала) плата директора 10% мања од министарске а осталих: 10% мање од упоредивих по министарствима – и то наравно уколико се остварују месечно контролисани планови пословања, чији се резултати такође објављују. Распон плата за јавни сектор у целини, од чистачице до Председника државе: 0,5x до 6x просечних плата РС, стална месечна индексација. Ставке репрезентација, промоција, економска пропаганда и сл су недозвољене (промет 0), осим за случај међународних контаката (а и тада по начелу скромности – до три јабуке). Поклони, ни у виду рекламних производа, нису дозвољени: ни активно ни пасивно, ни најмањи, ни једна јабука, ни хемијска, ништа бре – не дајте веру за вечеру. Код локалних самоуправа се укупан трошак администрације у односу на приход локалне самоуправе ограничава на највише 20% (иначе, почесто је обрнуто љубим вас у палму и друге домаћине).
11. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ИНФРАСТРУКТУРУ И МРЕЖУ ЕНЕРГЕТИКЕ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ВРЕМЕНСКИ ОГРАНИЧЕНИХ КОНЦЕСИЈА (20-40 година), након чега се формирају акционарска друштва, 33% у власништво државе, 15% у власништво концесионара а ресто у акције свих грађана, дакле без задуживања државе/друштва, путем јавних и међународних тендера – уколико одмах нема интересената, рецимо код путева, проширити „заштићени појас“ на 100-200 метара са сваке стране и слично, ако ни то, сачекати ефекте раста БДП и интензивирања токова економије. Нема, аман бре, пара за државне инвестиционе трошкове, па држава не покрива ни основне расходе – саберите се.
12. НЕМА СЕЛЕКТИВНОГ ПРИСТУПА ДРЖАВНО ПОМОГНУТОМ ИНВЕСТИРАЊУ, па ни у прехрамбену индустрију, осим ако није за извоз, а онда се примењује кредитни ( с почетка текста) а не инвестициони модел. Код већих пројеката дозвољено је уједињавање у кластер, који може бити носиоц права и обавеза уз солидрану одговорност делова кластера, који подлеже регистрацији. То вам је групашење, а личи на СОУР ако се сетјате.
13. ИНДИВИДУАЛНА ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА (ДО10 ХА) СЕ НЕ ОПОРЕЗУЈУ. Сви њихови чланови имају бесплатну здравствену и социјалну заштиту, као и бесплатне пензије код испуњавања услова животног доба. Додатно, у крајевима који су испод 30% од просека насељености и/или БДП по глави становника, сваком пољопривредном газдинству са више од 2 члана се исплаћује по један минималац. У пограничним крајевима додатне посебне стимулације.
14. АДМИНИСТРАТИВНЕ ДОЗВОЛЕ, УКЉУЧИВ ГРАЂЕВИНСКЕ, сва остала папирологија: све по принципу оне-стоп-схоп, рокови највише до 60 дана, објективна, лична одговорност старешине органа. Два пута казна у висини месечне плате, трећи пут – адио.
Судство: расправе на не више од 30 дана, запослити адвокате и друге ваљане правнике који масовно немају правог посла. Повећати судске таксе, тако да судство и тужилаштво фактички не буду на терету буџета Србије. Могућност кредита за судско-адвокатске трошкове у грађанским предметима, могућност осигурања за случај судско-адвокатских трошкова. Повећати новчане казне за све прекршаје и кривична дела (код којих је новчана казна обавезна додатна мера), тако да МУП фактички не буде на терету поменутог буџета.
Дужника до гола, ако је намерно проузроковао штету повериоцу и у затвор. Чек сме да пукне, меница никад (кривична одговорност). Сва књижења у року 48 сати по пријему, плаћања у уговореном року, или у року до 8 дана, ако је више од 20% годишњег промета у кашњењу више од 30 дана, суспензија директора по закону, код кумулативних 60 дана кашњења покретање стечаја. Директор и управа одговарају и личном имовином. Стечај се мора завршити у року до годину дана.
Кашњења у државним плаћањима – одмах црвени картон министру и свима до краја ланца одговорности. Убрзање обрта по овом основу би било значајно, а јачање пословног морала (то је оно кад се мора) изразито.
Понижавање грађана кроз чекање у редовима пред државним органима, и свим осталим субјектима јавног сектора (болнице, уписи у школама, поштама итд.) је забрањено. Заказивати телефоном/писмено и да се поштују сви термини, са толеранцијом не већом од 15 мин. У супротном, све до министра, два жута и трећи црвени (види горе).
15. Амбасаде и ДКП: по један дипломата (који мора знати језик посећене земље и енглески) и један асистент/возач, укупно 100м2 нелуксузног пословног простора А класе у другој зони, остали на изнајмљени простор и привредни рачун: до 3% код посредовања у закључењу уговора о улагањима у Србију, тј. продаје роба из Србије на том тржишту. Конзуларци на рачун такси.
16. Спољна политика/Косово – кадрови: један министар је унео СВЕЖИНУ, РАДИШНОСТ, ПОЛЕТ И БОРБЕНОСТ. ДАКЛЕ ТАКВИХ ИМАМО – НЕ МНОГО, АЛИ ЈЕДНО ИЉАДУ-ДВЕ, овде, у окружењу и шире: пошаљимо им позив за добровољну мобилизацију у одбрани отечества, дајмо им шансу (лимит 35 година старости), сваком по стан 100м2 и посао за жену, приде, док прави резултат. Ако прави резултате 10 година узастопно његово је (мислим стан), добија орден и улази у историју – једна улица ће се 50 година, гарантовано, његовим именом звати.
Тих хиљаду-две могу, коначно, направити резултат – важно је победити, а не само учествовати, мисим чисто онако спорцки.
Одакле почети – у принципу свеједно, али зашто да не, нако принципијелно, од најважније ствари: КАРАЏИЋУ И АНТИЋУ – адио, идите бре и љуљајте унуке, нема радио – ал нема среће, судија свиро или несвиро, цигаре пушио или пио, добар човек и намере а зла коб, ало бре и аман мори – резултат је све.
Драган Павловић, 6. јул 2010 02:00
Српска конјугација
Saturday, May 29th, 2010Дијана, ку’ш у наше?
Tuesday, April 13th, 2010Један цитат Дијане Драгутиновић, са ове стране: “Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. “Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje“, ocenila je Dragutinović.
Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. “Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve”, naglasila je ona.”
Госпођо Драгутиновић, ви не да нисте револуционарни, него сте безобразни. То што ви предлажете значи само да ће се терет још више свалити на леђа оних који овде нешто заиста и раде, као и на леђа пензионера. Благодети ваших мера осетиће само запослени у државној администрацији.
Србији не треба повећање ПДВ-а. Србији треба ЖЕСТОКО смањење јавне потрошње. Србији треба смањење државног апарата. Србији треба ПОТПУНА контрола јавних набавки. Србији треба ЗАИСТА НЕЗАВИСНО ПРАВОСУЂЕ. То су мере које од којих сигурно неће свима бити боље, али ће бити боље већини грађана Србије.
Други пишу
Tuesday, February 23rd, 2010Врло занимљив коментар (уз то, болан и истинит) са сајта Б92:
“Da pojasnimo neke stvari, zadnjih 50 godina proslog veka se zivelo od kredita, milostinje i diplomatije (usled tzv. Hladnog rata) jer se realno jako malo proizvodilo robe koja je mogla da se menja sa svetom za zivi novac. Penzioneri koji danas tvrde da su izdvajali ogromne sume i da to sad treba da im se vrati su u vecem procentu izdvajali fiktivne sume koje nikada nisu ni postojale (sem na cuvenom obracunskom listicu). Fond PIO je uvek bio u gubitku i uvek je bio dotiran od drzave pa je drzava mogla da radi sta je htela sa istim. Vi ste, gospodo penzioneri, radili za drzavu a ne za novac – privatan novac jedva da je i postojao u to vreme jer mu je drzava, a ne trziste, odredjivala vrednost. Tako da, zao mi je, ali vi zaista niste nikakve novce ulozili u PIO – drzava vam dala, drzava vam uzela, a vi to niste hteli da vidite zbog fiktivnog socijalnog mira. To i danas cine svi zaposleni u javnom sektoru – drzava im da platu, a onda im od iste skine nesto za penziju, a taj novac nikada nije ni postojao. Posle 50 godina fiktivnog blagostanja je vrag dosao po svoje jer se tako ne moze ziveti dugo, i kad ste vi trebali da bar zastitite to sto ste ulozili u drzavu (kad niste vec u sebe) vi ste istrcali na razne Gazimestane i ostale poljane i poceli da vicete `Slobo, slobodo!` E pa to besplatno, draga gospodo, ne moze. Vi ste time doticnom satrapu dali legitimitet da pored toga sto je PIO bila fiktivna institucija, unisti i ono sto je bilo realno u drzavi. Sami ste sebi raku iskopali. I ne samo sebi, nego i svojoj deci i unucima.
Kad ste vi klicali Slobi ja sam imao 10 godina, pa ne mozete mene da krivite sto nam je zemlja otisla tamo gde sunce ne zalazi. A ni to vam nije bilo dovoljno nego ste bacali cvece na njegove tenkove koji su isli u oslobadjanje od bele tehnike i druge pokretne imovine ljudi u susednim republikama, gde su sasvim realno ginuli ljudi (cak i moji vrsnjaci) koji se nista nisu pitali na vasim Gazimestanima, jogurt revolucijama i ostalim dok ste vi cekali ‘leba za tri dinara, kockali se kod teka Dafine i kod gazda Jezde (sto smo vam na kraju mi vracali) i navijali iz fotelje uz kucni TV prijemnik. Na kraju smo mi morali da ustanemo da skidamo satrapa koga ste vi doveli pre nego sto nas kompletno ne pojede. Pa vam cak ni to nije bilo dosta nego ste nastavili da podrzavate iste te satrape. Dragi vam Dacic bese mali od palube dragog vam Slobe. Dragi Kostunica se bese setkao oko Sarajeva da gleda kako junacki unistavamo ceo jedan grad. Dragi vam Krkobabic bejase na celu istog tog PIO fonda za koga vi tvrdite da je opljackan. Znam ja da polako udara demencija u glavu al’ probajte malko da se setite ko je bio i sta je radio dok su nam bombe na glave padale a pare na Kipar letele.
I sad posle svega imate obraza da kukate i da trazite neka svoja prava? Pa njih ste se odrekli time sto ste izabrali. Cast izuzecima, al’ dobrana vecina vas je sve to podrzavala (a neki podrzavaju i danas nego ih malko blam da javno kazu). Nije Sloba i njegovih 40 razbojnika dosao na vlast sam od sebe. Pa idite onda pod onu lipu pa ga pitajte gde su vam pare, nemojte od mene da ih trazite. Ja vam ni dinara ne uzeh, a vi meni upropastiste detinjstvo a sad mi upropastavate i mladost jer treba da radim za vas dvojicu. A usled toga ja se penziji i ne nadam, znam da pare koje mi drzava uzima ne ulaze u nikakav fond (kao sto ste i vi znali) i da se trose od danas za sutra po starom principu – seci usi, krpi… A o sopstvenoj deci ne smem ni da razmisljam jer pored vas meni ne ostane nista da izdrzavam sopstvenu decu iako radim vise nego sto ste vi za cela zivota radili.
Kako ste sejali, tako cete i znjati, svidjalo se vama ili ne. Mladost svakoga dana bezi odavde i docice dan kad nece biti nikoga da vam zaradjuje za penzije, mozda cete se tad setiti da odete pod onu lipu da priupitate vaseg ljubljenog `di su nasi novci?` Ali tad ce biti kasno, bar za vas…”
“Напредњаци”
Monday, February 1st, 2010За све људе који наивно мисле да су “напредњаци” нешто ново и другачије, само мали подсетник на то шта су недавно радили Вучић, Николић и другари. Они да нас “воде” у Европу? Ма хајте, молим вас!
Трагом вести
Tuesday, September 8th, 2009Ако је веровати новинарима, у Србији је 1,3 милиона неписмених или људи који нису завршили основну школу. Ако од 10 милиона становника одбијемо оне који још нису кренули у школу и оне који у њу још увек иду, испада да је сваки пети Србијанац у овој групи! Није ни чудо да је онда тако лако манипулисати грађанима Србије.
У исто време, Чедомир Јовановић изјављује како би “Неконтролисани пад владе срушио све нас“. Неконтролисани? Па који је пад владе контролисан? А можда је и време да влада падне – то би срушило само ово Потемкиново село звано “српска утопија”, а од њега ионако никаква корист. И, уосталом, има ли уопште разлике између ДС, СПС, СРС, СНС, ДСС и, нажалост, ЛДП? Постоји ли “друга” Србија, или је све ово, заправо, исто срање? Шта да, на крају, радимо ми, обични људи, који желимо да живимо у нормалној држави? Да бежимо одавде?
Устав, здравствени закони и болести
Thursday, August 27th, 2009Гост на блогу, др. Обрадовић
Здравствена заштита се спроводи, између осталог, и на уставним принципима узајамности и солидарности. На тим принципима донети су Здравствени закони. Здравствени закони, с једне стране, ослобађају народ обавезе и одговорности чувања сопственог здравља (без чега нема здравља); ослобађају народ нечега од чега је штетно ослободити га. Овај део превентивног лечења је у законима регулисан само једним чланом – практично је само поменут. То је прва штетност.
Друга штетност је у томе што закони са много чланова дају велика солидарна права у лечењу болести, за шта потребно макар двадесет пута више новца него што га ми издвајамо. Тако, новца има довољно да се људи определе да се не брину за своје здравље и дођу на пут болести, али га нема за лечење, а камоли за излечење. Кад нема новца, уводе се партиципације, листе чекања, ноћне клинике, заштитници права пацијената… Шта друго него: даш права, увучеш људе у болест, па та иста права ускраћујеш. Они што се разболе, за лечење морају издвојити додатни новац. Трагикомедија у здравственој заштити. Све је то под маском: „хумано је помоћи болесном”. Међутим, испод маске, нехумано је увлачити у болест и финансирати оне који болести имитирају.
Како функционишу солидарност и узајамност у новчаним токовима? Са једне стране, за унапређење и очување здравља, спречавање, сузбијање и рано откривање болести (што су предуслови здравља) троши се око 2% од укупне здравствене потрошње (неке земље на то троше и више од 20%). То је недопустиво мало. То мултициплира патологију. Са друге стране, за лечење болести и рехабилитацију троши се оних 98%, и опет је недовољно. Све ово указује на то да у нашој узајамности и солидарности имамо погрешан медицински и економски (а и законски) усмерен новац (погрешно усмерена солидарност). Солидарност која подстиче болест, а не здравље; циљ јој је болест. Коме је у интересу болестан народ? Законе је донела политика. Струка је била недовољно јака да их оспори. Ефекат здравствене заштите се површно прати, а по много болести, међу првих пет смо у Европи. Зашто, када су нам здравствени капацитети одлични? Зато што су погрешно усмерени: баве се последицама. Слушају законе.
Још боље се схвата сва погрешност овог система када се види ко даје новац, а ко опредељује здравствену потрошњу. Новац за заштиту дају: буџет (колико? мало њих то зна), послодавци и запослени (по 6,15% од бруто дохотка), сељаци, занатлије, донатори… Највише дају послодавци и запослени. Они највише дају, а немају могућност ни право да одлучују о потрошњи. Они што одлучују о потрошњи (Министарство здравља и Републички завод здравственог осигурања) ником нису одговорни за то што се новац троши медицински и економски превазиђеним путем. Постоји пословица: „Боље спречити, него лечити”. Они кажу: „Боље лечити, него спречити”. Они што новац дају, немају могућност да оспоре потрошњу, а управни одбор РЗЗО законски усмерава (са великим правима у лечењу болести) народ у болест. Верујем да тога нису свесни. Коме и како доказати да у патологији незаразних болести, закони упућују на њихово лечење, уместо на спречавање? Научно-медицинско-економски погрешан пут, штетан за здравље нације. А ми сви идемо овим путем где здравствени закони, лечењем неизлечивих болести (уместо њиховим спречавањем) „чувају народу здравље”.
Др. Божидар Обрадовић