Пре шест година је у Србији стао сат. Не изговарам ово као патетичну метафору, већ овиме описујем једно стравично уверење да од онда у Србији време иде уназад. Ми данас гледамо како руководство ДС-а дели власт са СПС-ом уз изговор да тако мора, јер би неке друге комбинације биле још горе. Али ако већ тако мора, зашто онда у том морању има толико топлине, срдачности, разумевања и љубави, зашто су “одједном” толико исти?
Ако већ тако мора, зар не би било нормално да се и у том “неприродном браку” види његова неприродност? Зар не би било нормално да, без обзира на неминовност коалиције, макар некад од ДС чујемо неку реч осуде за поступке СПС-а?
Овако, делује да са убицама Зорана Ђинђића најбоље сарађују људи из врха странке коју је водио…
Igrale se de-Lije, na sred zemlje sr-Bije. Po svoj prilici, neke ce pozadine brze izbiti, nego sto se dalo ocekivati. Interesantna je izjava novog nacelnika Udbe da on ZNA da Djindjic NIJE prisluskivan 2001. godine, u nekim akcijama. Pa kako je ubijen, ako nije prisluskivan? Buduci da izjava nema blage veze sa elementarnim postavkama logike, ostaje enigma – zasto on tako cvrsto ZNA?!