Комесарска архитектура

Замолио бих господина министра да ми објасни какав је то он министар грађевина који мисли да се данас може направити кућа за 300 евра по квадрату, а да се при том задовоље све законске и стручне норме, да се плате сви порези доприноси и да сви који учествују у процесу градње буду плаћени и пријављени у фирмама за које раде на пун износ плате и пуно радно време?

Да ли господин министар уопште зна који су закони и правилници на снази у држави која му даје плату, те да је, према тим истим актима, практично немогуће направити типски пројекат за кућу који иоле има смисла? Довољно је да се тај „типски пројекат“ окрене за 90 степени или да се премести из Лесковца у Чачак, па да му енергетски разред више није одговарајући, те да се по њему не може градити.

Да ли Инжењерска комора Србије зна шта јој пише у Статуту, а између осталог и то да је основана са циљем да се побољша ниво услуга у грађевинарству, па и поред тога ћути на овакав скандалозан конкурс министарства, који би у свакој нормалној европској држави био одмах пропраћен захтевом за оставком министра и пратеће дружине?

Да ли господин министар зна да је законска обавеза инвеститора да за извођење грађевинских радова ангажује одговарајућу фирму која има запосленог одговорног извођача радова, а да се 90% тих кућа о којима он прича изводи без икаквог надзора, контроле и у сопственој режији, често од стране полуписмених мајстора?

Да ли господин министар заиста мисли да су главни кривци за цену градње мали архитектонски бирои који живе управо од оваквих пројеката, па по сваку цену жели да обесмисли њихов рад и постојање, те да их економски уништи?

Да ли господин министар зна да је цена рада архитекте у Србији толико обесмишљена и уништена нелојалном конкуренцијом лиценцираних инжењера који паралелно са сталним запослењем или пензијом имају предузетничке радње у којима не плаћају ПДВ нити доприносе, да је и са овим обимом посла опстанак малих бироа у којима раде њихови власници као свој основни и једини посао, практично немогућ чак и да нема разлике у цени коју неминовно доноси обавеза плаћања ПДВ?

Да ли господин министар зна како изгледа та „права српска кућа“ за коју се залаже? Не изгледа као историјска будалаштина коју нам је потурио Б. Петровић, већ изгледа као старе куће у нашим селима које полако пропадају, истим оним темпом којим пропадају и села. Уместо да се министарство бави заштитом стварно вредног нашег изворног градитељског наслеђа, оно се бави наметањем некаквог измишљеног „стила“ који је процват доживео са буђењем националистичког лудила деведесетих година. Тај „национални стил“ који је владао у архитектури пре 150 година, на пример, технолошки и организационо онолико је превазиђен колико је превазиђена и вожња фијакером у односу на вожњу аутомобилом, па опет не видим да се министар вози у фијакеру, иако пропагира повратак традицији у архитектури. Архитектонско обликовање пре свега проистиче из употебљене технологије за градњу, тако да је потпуно неумесно у 21. веку причати о таквим стварима о којима прича министар у пропагирању овог јадног конкурса.

Неће се у села вратити дух некаквим типским пројектима које ћете бесплатно да делите, јер нема духа тамо где нема живота. Вратите живот у село, па нека сељак има пара да ангажује доброг архитекту. Осиромашили сте сељаке, осиромашили сте грађане, а на нас архитекте сваљујете кривицу за сав чемер који је ваша владавина произвела. Нису архитекти криви што нема духа у селу, него је за то крива држава. Нису архитекти криви што је народу скупа градња, него је крива држава у којој народ нема ни за хлеб, а камоли за кров над главом.

Већ седам деценија се по селима граде најодвратније могуће куће зато што то државу није занимало, па су се онда и по градовима у задњих 40 година градиле најодвратније могуће куће зато што то државу опет није занимало, а за то нису били криви архитекти, него покварена власт ове бедне државе коју није занимало ништа осим сопственог благостања. Пуштали сте да се гради све што би неком пало на памет, претворили сте нашу часну и уметничку професију у службу за израду некаквих папира по којима свака будала може да сагради шта јој дуне, измислили сте небројене идиотске административне поступке којима гушите градњу и уништавате архитектуру.

Није посао државе да се бави архитектуром, него је посао државе да проверава да ли се гради онако како је архитекта у свом пројекту предвидео. Ако нема контроле, нема ни архитектуре. Свако може да буде инвеститор (ако има пара), свако може да буде грађевински инжењер (ако мало загреје столицу), свако може да буде и министар (ако…), али не може свако да буде архитекта. Када то ова држава схвати и када се према тој чињеници правилно постави, имаћемо и добру и јефтину архитектуру, али пре тога, пре него што се наша професија заштити од стране државе на прави начин, нећемо имати ништа од тога. Професија архитекте је једна од ретких професија у којој уметност мора да буде присутна, а ако нема уметности, нема ни архитектуре.

Да бих вам помогао да схватите, цитираћу свог колегу Радомира Вуковића, који је рекао да сликар у свом раду полаже рачуне само себи, а дизајнер и себи и клијенту. Оно што бих додао на то је да, за разлику од њих, архитекта полаже рачуне себи, клијенту и држави. Све оно што архитекта направи постаје на неки начин и јавно добро, део јавног простора, и стога је овај посао толико важан; превише важан и осетљив да би се смео препустити у руке лаицима, па макар они били и министри, грађевински инжењери или било шта друго. А ви ћете га управо препустити у руке лаицима дозвољавањем да се деле бесплатно некакви типски пројекти, јер ће лаици бирати који ће пројекат где да примене, без икакве стручне провере. Па ће тако Пера Пекар да узме пројекат који се њему свиђа и посади га тамо где за то нема никаквог оправдања, али, боже мој, ви сте му дали то право.

Тако ће се архитектура у Србији и даље срозавати, тако ће грађевинарство у Србији и даље бити главни еколошки проблем ове земље, тако ћете вероватно ви и даље прикупљати гласове од полуписмених гласача и вероваћете да је тако добро.

Враћате нас, господине министре, у време комесара. Комунизам је умро, стигао је национализам, па га треба и стилски уобличити. Тако ви, у услози национал-комесара, претварате Србију у некакав Дизниленд у коме ће се правити куће по вашој мери: српске куће за српску чељад у српској земљи, а све од најсрпскијег министра. Па хвала вам лепо. Никад за вас нисам гласао, а наравно да ни у будуће нећу, само ћу овом приликом позвати све своје колеге да на следећим изборима гласају за странку која обећа да са Новом Србијом неће у коалицију.

Такође ћу позвати све колеге и удружења архитеката да бојкотују овај срамни конкурс, а да све „колеге“ који се на исти одазову екскомуницирамо из своје струке. Доста је било.

Ранко Томић,
архитекта

One Response to “Комесарска архитектура”

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.